Алтруизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Алтруизам (лат. — други) јест несебична брига за добробит других. Термин означава животни став који укључује несебичност, наклоност, љубав према другоме и спремност да му се помогне, по цену личне штете и жртве, без икакве накнаде или спољашње награде.[1] То је оно понашање које се обично описује као „несебично“ јер су интереси других стављени изнад властитих интереса. Алтруистични поступци су свесни и садрже намеру да се некоме помогне и захтевају одређено жртвовање и одрицање. Стога би, према овом одређењу, алтруистичко понашање било једна одређена врста просоцијалног (за друштво) понашања.
Реч „алтруизам” је популаризовао (и вероватно сковао) француски филозоф Огист Конт на француском, као , за антоним егоизма.[2][3] Он је ту реч извео из италијанског , што је пак изведено из латинског , што значи „други људи” или „неко други”.[4]
Алтруизам у биолошким опсервацијама у теренским популацијама дневних организама је индивидуа која врши радњу која их кошта (на пример, задовољство и квалитет живота, време, вероватноћа преживљавања или размножавања), али користи, директно или индиректно, другој индивидуи, без очекивања реципроцитета или накнаде за ту радњу. Стајнберг предлаже дефиницију алтруизма у клиничком окружењу, то јест „намерне и добровољне радње које имају за циљ да побољшају добробит друге особе у одсуству било каквих спољних награда“.[5] У извесном смислу, супротност алтруизма је инат; опака радња која штети другоме без личне користи.