Амонијак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Амонијак или азан је хемијско једињење азота и водоника са молекулском формулом NH3.[12] При нормалним условима амонијак је гас оштрог, карактеристичног мириса, лакши од ваздуха и лако растворан у води. Амонијак је отрован гас. Он је корозиван за неке материје.
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
назив
Амонијак (енгл. ) | |||
Други називи
хидроген-нитрид | |||
Идентификација | |||
3Д модел () |
|||
B00004 | |||
Бајлштајн | 3587154 | ||
| |||
100.028.760 | |||
број | 231-635-3 | ||
Гмелин Референца | 79 | ||
KEGG[1] |
| ||
MeSH | Ammonia | ||
BO0875000 | |||
UNII | |||
UN број | 1005 | ||
Својства | |||
NH3 | |||
Моларна маса | |||
Агрегатно стање | Безбојан гас | ||
Мирис | јак опор задах | ||
Густина | -{0,86 3 (1,013 bar на тачки кључања) 0,769 3 (STP)[4] | ||
Тачка топљења | −77,73 °C (−107,91 °F; 195,42 K) (Тројна тачка на 6,060 , 195,4 K) | ||
Тачка кључања | −33,34 °C (−28,01 °F; 239,81 K) | ||
Критична тачка () | 132,4 °C (405,5 K), 111,3 atm (11.280 kPa) | ||
47% w/w (0 °C) 31% w/w (25 °C) 18% w/w (50 °C)[7] | |||
Растворљивост | растворан у хлороформу, етру, етанолу, метанолу | ||
Напон паре | 857,3 | ||
Киселост (pKa) | 32,5 (−33 °C),[8] 10,5 (DMSO) | ||
Базност (pKb) | 4,75 | ||
Конјугована киселина | Амонијум | ||
Конјугована база | Азанид | ||
Магнетна сусцептибилност | −18,0·10−6 | ||
Индекс рефракције () | 1,3327 | ||
Вискозност | 0,276 (−40 °C) | ||
Структура | |||
Облик молекула (орбитале и хибридизација) | тригонална пирамида | ||
Диполни момент | 1,42 | ||
Опасности | |||
Безбедност приликом руковања | ICSC 0414 (анхидридан) | ||
ГХС пиктограми | [9] | ||
ГХС извештаји опасности |
H221, H280, H314, H331, H400[9] | ||
ГХС изјаве предрострожност |
P210, P261, P273, P280, P305+351+338, P310[9] | ||
NFPA 704 | |||
Тачка паљења | запаљив гас | ||
651 °C (1.204 °F; 924 K) | |||
Експлозивни лимити | 15–28% | ||
Смртоносна доза или концентрација (): | |||
50 (средња доза) |
0,015 (човек, орално) | ||
40.300 (пацов, 10 min) 28.595 (пацов, 20 min) 20.300 (пацов, 40 min) 11.590 (пацов, 1 ) 7338 (пацов, 1 ) 4837 (миш, 1 ) 9859 (кунић, 1 ) 9859 (мачка, 1 ) 2000 (пацов, 4 ) 4230 (миш, 1 )[10] | |||
5000 (сисари, 5 min) 5000 (човек, 5 min)[10] | |||
Границе изложености здравља у САД ():[11] | |||
50 | |||
300 | |||
Сродна једињења | |||
Други анјони |
амонијум-хидроксид () | ||
Други катјони |
Фосфин, арсин, стибин | ||
Сродна nitrogen hydrides |
Хидразин, Hydrazoic acid, амонијум-хлорид () | ||
Сродна једињења |
Амонијум хидроксид, хидроксиламин, хлороамин | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
Референце инфокутије | |||
Молекул амонијака има тригонално-пирамидну структуру, према предвиђањима теорије. Таква структура даје молекулу поларни момент и чини је поларном, због чега је амонијак лако растворан у води. Атом азота у молекулу има један слободан електронски пар, па се амонијак понаша као база.[13][14][15] То значи да у воденом раствору може да преузме протон од молекула воде, када настаје хидроксидни анјон и један амонијумски катјон () који има облик правилног тетраедра. Степен до ког амонијак ствара амонијумове јоне зависи од вредности раствора: при ~ 7 дисоцирано је око 99% молекула амонијака. Главна примена амонијака је у производњи ђубрива, експлозива и полимера. Такође је састојак кућних средстава за чишћење.[16][17][12]
У малим количинама, амонијака има и у атмосфери, где настаје због процеса распадања азотних материја животињског и биљног порекла. Амонијак и амонијеве соли налазе се у малим количинама у кишници, док се амонијум хлорид (салмијак) и амонијум сулфат налазе у близини вулкана, а кристали амонијум бикарбоната су пронађени у патагонском гуану, односно фосилним остацима птичјег измета. Амонијеве соли су широко распрострањене у плодној земљи свих подручја и у морској води. Материје које садрже амонијак или које су му сличне зову се амонијалкали.[18][19][20][21][22]