From Wikipedia, the free encyclopedia
Анегдота (грч. - необјављен) је сажето сведочанство или прича о некој личности или догађају.[1][2] Обично је реч о знаменитој личности или некој друштвеној или националној групи.[3]
Етимолошки, реч "анегдота" је грчког порекла. Антички Грци су анегдотом називали дело које, ма из ког разлога, још није објављено или је намерно задржано од штампања. У новије време овим појмом се називају до сада нештампани стари рукопис или њихови поједини делови.[4][2]
Употребљена у множини средњег рода ова реч означава "тајне, приватне, скривене детаље или приче из историје".[5]
Под анегдотом се подразумева занимљива прича о некој историјској личности. Она је кратка, доживљај необичан, са духовитом поентом. Приповедање је најчешће објективизирано, са наглашавањем битних момената за дати друштвени тренутак. У анегдоти су подвучене основне одлике јунаковог лика, а ситуација је оштро оцртана.
Термин "анегдота" први пут се употребљава у византијској књижевности, у Прокопијевом делу Тајна историја из 6. века.[1] Прокопије је у овом делу написао веома живописне мемоаре о скандалозном животу на цариградском двору римског цара Јустинијана (527 — 565)[2] и његове супруге Теодоре (497 — 548), које је назвао Анекдота. Овај наслов би се могао превести као Тајне приповести, или приближније Необјављени трачеви, што и јесу били током Јустинијановог живота, обзиром да је дело објављено тек после његове смрти. Из тог разлога је анегдота постала саставним делом историје, посебно чувених личности.[5]
Касније се анегдота често појављује као сведочанство неког занимљивог догађаја из живота познатих личности. У 18. веку анегдота добија значење блиско шали, хуморески или цртици али, за разлику од ових форми, анегдота има документарни карактер, па се често користи као допуна биографији.[1] Реч је о веома краткој историјској епизоди, сачуваној првобитно у усменом казивању, најчешће шаљивог и фиктивног садржаја, који се преноси у неизмењеном облику са колена на колено. У највећем броју случајева анегдота се везује директно за стварни, историјски потврђен лик који се у одређеној ситуацији понашао у складу са својим моралним и психолошким карактером.[5]
Основни смисао анегдоте је од давнина дидактичко-образовни, па она у себи садржи васпитно-образовне елементе. Зато је ово кратка прозна форма, у потпуности ослобођена сувишних детаља, која директно описује конкретни догађај. Поенту анегдоте представља одговор, односно реакција личности на одређену ситуацију. Анегдота је важан елеменат општег образовања, јер помаже у сазнавању стварног света и помаже у социјализацији.[5]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.