Апстрактни експресионизам
Амерички уметнички покрет после Другог светског рата / From Wikipedia, the free encyclopedia
Апстрактни експресионизам је доминантан покрет у америчкој модерној и апстрактној умјетности, углавном сликарству, крајем четрдесетих и током педесетих година 20. вијека, који карактерише монументалност скале дјела и гестуални израз.[1][2] Сматра се првим већим развојем америчке умјетности који је досегао међународни статус и утицај, а неријетко се помиње као најзначајнији умјетнички покрет послије Другог свјетског рата. Одговоран је за замјену Париза у корист Њујорка као свјетске престонице модерне умјетности. Његови водећи представници су: Џексон Полок, Вилем де Кунинг, Марк Ротко, Барнет Њуман, Роберт Мадервел, Клејфорд Стил, Адолф Готлиб, Франц Клајн и Филип Гастон.[2]