Аралско језеро
језеро између Казахстана и Узбекистана / From Wikipedia, the free encyclopedia
Аралско језеро (рус. ,[1] каз. , узб. ) јесте слано језеро на граници Казахстана и Узбекистана.[2] [3]
Аралско језеро | |
---|---|
Координате | 45° С; 60° И |
Земље басена | Казахстан Узбекистан |
Макс. дужина | 428 km |
Водена површина на Викимедијиној остави |
Аралско језеро је раније било знатно веће. Године 1960. било је четврто језеро на свету по површини захватајући 68.000 km². Међутим, отад је почело да се смањује због смањеног дотока који су узроковани хидрогеолошким радовима на рекама притокама Аму Дарји и Сир Дарји.[3] Од четрдесетих година 20. века, воде тих река се употребљавају за наводњавање поља памука у Казахстану и Узбекистану. Око 20 до 60 воде се годишње издвоји за наводњавање. Због тога, ниво језера опадне за 20 до 60 cm годишње. Запремина језера се од 1960. смањила за 80%, док је нарасли салинитет, који износи 10,7%,[3] уништио готово све облике живота у језеру.
Због опадања нивоа језера променила се локална клима, а многе биљне и животињске врсте су изумрле. То је довело до пропасти рибарства и индустријских грана које су биле повезане с њим. Некадашње луке се данас налазе и до 50 од садашње обале језера.
Изузев јужних обала, језеро је ненасељено.[3]
Од 1989. језеро је подељено на Мало море на северу и Велико море на југу. Године 2007. Велико море се поделило на два дела. Ако се ништа не предузме, јужни део језера би могао нестати до 2025. године. С изградњом бране на северу нагло је порастао ниво воде у Маломе мору (досад са 30 на 38 метара, а предвиђа се 42). Засад је Казахстан заинтересован за мере спасавања свог дела Аралског језера помоћу кредита Светске банке, док Узбекистан сматра да је производња памука много значајнија. Неки од предложених пројеката за регенерацију Аралског језера јесу спровођење воде из Каспијског језера или скретање сибирских река к Аралу.