Патријарх српски Арсеније III
светац Морачки и чудотворац српски / From Wikipedia, the free encyclopedia
Арсеније III Црнојевић (слсрп. , лат. ; Бајице, 1633 — Беч, 27. октобар 1706) светац Морачки[1] и чудотворац српски,[2] био је архиепископ пећки и патријарх српски[3] од 1674. до 1690. године (под турском влашћу) и потом црквени поглавар православних Срба у Хабзбуршкој монархији од 1690. до 1706. године. На основу привилегија које је добио за српски народ од Леополда I (1690, 1691. и 1695) извршио је прву организацију Српске цркве на подручју Аустријског царства. Према многим историчарима[тражи се извор], Арсеније Црнојевић је био трећа најзначајнија фигура у српској историји после светог Саве оснивача аутокефалне Српске цркве (1219) и Макарија Соколовића првог српског патријарха после обнављања Пећке патријаршије 1557.[4]
Кратке чињенице Датум рођења, Место рођења ...
Патријарх српски Арсеније III | |
---|---|
Датум рођења | 1633. |
Место рођења | Бајице, Османско царство |
Датум смрти | 27. октобар 1706.(1706-10-27) (72/73 год.) |
Место смрти | Беч, Хабзбуршка монархија |
Архиепископ пећки и патријарх српски | |
Године | (1674—1690) |
Претходник | Максим I |
Наследник | Калиник I |
Поглавар православних Срба у Хабзбуршкој монархији | |
Године | (1690—1706) |
Наследник | Исаија Ђаковић |
Затвори