From Wikipedia, the free encyclopedia
Аустралијски казуар или јужни казуар или двореси казуар[2] или велики казуар (лат. ) припада породици правих казуара. Највећа су врста казуара и једина која има две кресте на врату.
Аустралијски казуар | |
---|---|
Аустралијски казуар у прашумском станишту зоолошког врта у аустралијском граду Порт Дагласу | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Надред: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | |
Биномно име | |
Распострењеност аустралијског казуара | |
Синоними | |
Списак
|
Аустралијски казуар је велика, робусна птица дугих, снажних задњих ногу прилагођених за трчање и одбрану, са канџама дугим до 12 cm. Тело је покривено тамносмеђим или црним перјем које има облик длаке па личи на густу, грубу косу. На врату и глави нема перја већ су ти делови тела плаве и црвене боје. На глави се налази и велики коштани израштај чеоне кости који је покривен рожном материјом и у облику је кациге.
Крила су врло мала, закржљала и на њима се налазе примарна перја у облику пет или шест дугих белих бодљи. Младунци су првих 3 - 6 месеци смеђи са црним уздужним пругама, а око годину дана старости врат им постаје обојен. Женке су висине 127 - 170 cm[2] и тежине до 59 kg,[3] крупније су од мужјака који су тежине од 29 до 34 kg.[2][4]
Женке су полиандричне, паре се са два до три мужјака током сезоне парења. Удварање мужјака састоји се у производњи гласова који личе на звиждање. Када привуку женку мужјаци плешу око ње и затим је одводе недалеко од гнезда где се паре. Женке сносе 3-5 (обично 4) светлозелена јаја, на којима леже искључиво мужјаци. После ношења јаја женка напушта гнездо и одлази у потрагу за другим мужјаком са којим ће се парити што се још може поновити у току сезоне парења. Инкубација јаја траје 47 до 61 дана, а након излегања млади остају са мужјаком све док се, после 9 месеци, не осамостале. Полну зрелост достижу за око 3 године.
Након полагања јаја сву бригу о јајима и потомство воде мужјаци:
Мало је познато колико дуго казуари живе у свом природном станишту, али се зна да у заробљеништву живе од 20-40 година.
Пошто имају закржљала крила, не могу да лете па се уместо тога ослањају на снажне ноге које служе за кретање и одбрану. Могу бити готово нечујни док се полако селе, крећу кроз шуму. Када се узнемире дају се у трк брзином која достиже скоро 50 km/h, крчећи кацигом пут кроз густу вегетацију. Веома су добри пливачи и скакачи.
Усамљене су и стидљиве птице, а могу бити веома агресивне. Повремено нападају људе користећи се дугачким канџама на прстима ногу као ножевима.[5][6] Као усамљене животиње своје станиште жестоко бране од уљеза. Тада производе врло дубоке гласове који личе на рику (територијалност) и могу се чути са значајне удаљености. Не зна се тачно колику територију захтева један казуар, али се претпоставља да се свакако ради о прилично великом подручју. Јужни казуари су активни дању (дневне животиње).
Међусобна комуникација остварује се веома јаким, дубоким гласовима ( до 40 дб и фреквенцом око 23 херца, на доњој граници чујности за људе) који се лако преносе кроз шуму. Ретке су међу птицама које производе овако дубоке, ниске гласове. Гласови су територијални, као упозорење осталим казуарима на њихову присутност. Постоје одређена мишљења о улози кациге у производњи тих гласова, али је то остало на нивоу шпекулација.
Претежно се хране биљном храном, плодовима који расту у врсти шуме у којој живе. Пошто не могу летети морају се задовољити плодовима које скупљају са земље. Анализа измета показала је да се најчешће ради о:
Поред плодова, хране се и инсектима, ситним кичмењацима ( сисари, водоземци, гмизавци) и бескичмењацима (чланковите глисте) и гљивама. А
Није познато да казуари имају предаторе, осим људи који се хране њиховим месом.
Живе првенствено у низинском кишним шумама, обично ниже од 1100 метара надморске висине, а повремено се налазе у шумама еукалиптуса, саванама, и мочварама. Живе у тропским шумама Индонезијие, Нове Гвинеје и на североистоку Аустралије.[7]
Локација | Популација | Тенденција |
---|---|---|
Јужна Папуа Нова Гвинеја | Непознато | Опада |
Серам | Непознато | Непознато |
Ару острва | Непознато | Непознато |
Североисточна Аустралија | 1.500 до 2.500 | Опада |
**Палума | Непознато | Опада |
**МакИлврајтово брдо | 1000+ | Опада |
**Џардин река Национални парк | Непознато | Непознато |
Укупно | 2.500+ | Опада |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.