Балиста
древно ракетно оружје / From Wikipedia, the free encyclopedia
Балиста (лат. od грч. = бацати) је античка ратна справа, бацач камења (тешког до 50 ), окованих балвана, буради са запаљивом смолом и слично лучном убацном путањом.[2][3] Употребљавао се код напада или опсаде на копну и мору. Састојао се од металног лука с тетивом, начињеном од еластичних свежњева жила или животињских црева на дрвеном постољу. Домет му је био до 400 . Водилица пројектила била је постављена под сталним нагибним углом од 45°, те се исправљање гађања изводило помицањем справе или променом масе камена. Кадшто се балиста изводио с додатком дрвеног или металнога лука, док се лаки преносни балиста звао шкорпион.[4]
По конструкцији познат је још Асирцима. Римљани су га преузели од Грка. Грчка верзија је у основи велики самострел причвршћен на постоље. Римска балиста је имала ојачање у виду две упредене дебеле струне уврнутих конопаца. Кроз њих су провучене две одвојене ручке спојене жицом на крајевима која је давала импулс пројектилу.[5]
У средњем веку биле су у употреби до проналаска ватреног оружја, углавном једнаке конструкције као и у старом веку.