Белгијска револуција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Белгијска револуција је био конфликт, који је започео у као побуна у Бриселу у августу 1830. године. Белгија је тада била део Уједињене Краљевине Низоземске.[3] Побуна је довела до успостављања независне, католичке и неутралне Белгије.[4][5][6] Независност Белгије је проглашена 4. октобра 1830. године.[7] Краљ Низоземске Вилем I од Низоземске није признао Белгију до 1839. године.
Белгијска револуција | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Револуције из 1830. | |||||||
Епизода белгијске револуције из 1830, Егид Шарл Гистав Ваперс (1834) | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
| Уједињена Краљевина Холандија | ||||||
Команданти и вође | |||||||
| |||||||
Јачина | |||||||
50.000[1] | |||||||
Жртве и губици | |||||||
| 10.153 | ||||||
Цивилне жртве: 15.000 |
После пораза Наполеона Бечки конгрес је 1815. створио Уједињену Краљевину Низоземску, које је представљало комбинацију Низоземске републике и Аустријске Низоземске. На Бечком конгресу у почетку се намеравало Пруску наградити хабзбуршком територијом. Пошто је Велика Британија инсистирала на праву да задржи бивше холандске колоније Цејлон и Колонију Кејп у Јужној Африци, као компензацију Низоземској су дали јужне провинције, тј. Белгију.