Бербери
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бербери (који се називају и Имазигени, „слободан човек“, ) су етничка група која живи у северној Африци, и говори берберски језик.[1] У северној Африци има око 20 милиона људи који говоре берберски, а који живе претежно у Мароку и Алжиру са мањим заједницама које живе на подручју до Египта на истоку, и до Буркине Фасо на југу.[2]
Укупна популација | |
---|---|
38 милиона | |
Региони са значајном популацијом | |
Мароко | 15 - 20 мил. |
Алжир | 12 - 15 мил. |
Француска | више од 2 мил. |
Нигер | 1.625.000 |
Мали | 850.000 |
Мауританија | 680.000 |
Либија | 607.000 |
Белгија | 500.000 |
Тунис | око 50.000 |
Египат | 50.000 |
Буркина Фасо | 25.000 |
Језици | |
берберски језици, дијалекти магребског арапског језика | |
Религија | |
ислам, хришћанство, јудаизам (берберски јевреји), традиционална вера | |
Сродне етничке групе | |
кабили, шиљх, туарези, рифијати |
Од самог почетка познате историје, Бербери су били староседелачко становништво северне Африке. (Бербер је име које су им дали други и које они сами не користе. Њихова територија се протеже од Египта до Мауританије и од Средоземља до обода историјске под-сахарске Африке (не северне Африке)
Многе империје и народи су освојили историјске делове берберских земаља (коју они зову ), почевши од Феничана и Грка, затим Римљани, Вандали, Византинци, Арапи, Турци, Французи, Британци, Шпанци и Италијани.