Берил
Be3Al2Si6O18; Појављивање: призматичан, стубичаст, зрнасти; Боја: бео; Генеза: минерал гранит-пегматитских стена. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Берил (грч. βήρυλλος) минерал је хемијске формуле ,[5] односно берилијум-алуминијумски циклосиликат. Кристали берила кристалишу хексагонално и могу бити изузетно велики, метарских димензија. Берил се одликује шкољкастим преломом, тврдина му је 7,5-8, има стакласту сјајност и може бити прозиран до полупрозиран.[6][7] Разликује се обични (велики мутни кристали) и драги берили (прозирни кристали нежних боја, цењени као драго камење), а најпознатији су: смарагд (зелено обојен од хромова оксида), аквамарин (зеленкаст и модар), ружичасти морганит, зеленкастожути и жути златни берил и хелиодор (садржи мало уранијума, опализира). Берил је најважнији минерал за добијање берилијума. Долази готово редовно у пегматитима (стена која се појављује у облику жила, лећа, неправилних дајкова или плочастих еруптивних тела, у матичној стени или стенама око еруптива) гранита, на пример Мославачке горе, те у шкриљцима.[8]
Берил | |
---|---|
Опште информације | |
Категорија | Циклосиликат |
Формула | Be 3Al 2Si 6O 18 |
Струнцова класификација | |
Кристалне системе | Хексагонални |
Кристална класа | Дихексагонални дипиримидални () симбол: () |
Просторна група | |
Јединична ћелија | |
Идентификација | |
Молекулска маса | 537,50 |
Боја | Зелена, плава, жута, безбојна, ружичаста, црна и друге |
Кристални хабитус | Призматични до табеларних кристала; радијални, стубасти; зрнасто до компактно масивни |
Ближњење | Ретко |
Цепљивост | Неперфектан на {0001} |
Прелом | Конхоидна до неправилне |
Чврстина | Крт |
Тврдоћа по Мосу | 7,5–8 |
Сјајност | Стакласт до смолног |
Огреб | Бео |
Провидност | Транспарентан до провидног |
Специфична тежина | Просек 2,76 |
Оптичке особине | Једноосни (-) |
Индекс преламања | |
Двојно преламање | δ = 0,0040–0,0070 |
Плеохроизам | Слаб до разговетног |
Ултравиолетна флуоресценција | Нема (неки материјали за испуњавање прелома који се користе за побољшање бистрине смарагда флуоресцирају, али сам камен то не чини). Морганит има слабу љубичасту флуоресценцију. |
Референце | [1][2][3][4] |
Хексагонални кристали берила величином могу бити врло малих димензија па све до неколико метара. Берил има шкољкаст Лом, тврдоћа му је од 7,5-8, а специфична густина 2,63 до 2,80. Има стакласт сјај и може бити прозиран до полупрозиран. Калавост му је слаба по базном пинакоиду, а хабитус му је у облику дихексагонске бипирамиде. Чисти берил је безбојан, али врло често у себи садржи примесе па су присутни разнобојни варијетети - бели, зелени, плави, жути, црвени. Структура му се састоји од међусобно повезаних шестерочланих прстенова , који су поређани једни изнад других. Између тих прстенова налазе се канали у које могу ући катјони попут итд, или чак молекул воде. Те структурне примесе у каналима одређују боју берила. Примерци из Бразила показују астеризам. Данас је берил лако синтетски произвести, уз помоћ десетак различитих метода.