Битка код Бара
From Wikipedia, the free encyclopedia
Битка код Бара (позната и као битка код Сутормана или битка на Туђемилском пољу) се одиграла највероватније 7. октобра 1042. године, непосредно након поноћи између одреда српске кнежевине Дукље које је предводио кнез Стефан Војислав и византијских снага предвођених драчким стратегом Михајлом. Битка заправо представља изненадни ноћни напад Војислављевих одреда на византијски логор у планинским теснацима, који се окончао потпуним поразом византијских снага и погибијом 7 њихових заповедника (стратега).
Битка код Бара | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Устанка кнеза Војислава | |||||||
Славна победа Војислава над Грцима | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
|
| ||||||
Команданти и вође | |||||||
Курсулије[5] |
| ||||||
Јачина | |||||||
од 40.000[4] и 60.000,[3] али су оне претеране[6] |
| ||||||
Жртве и губици | |||||||
(40.000[3]) |
|
Овом победом, Војислав је успео да сачува независност Дукље, чиме је она постала прва држава са простора Балкана која је успела да избори своју независност од Византије, као и да прошири своју власт на околне српске кнежевине (Травунију и Захумље) које су до тада биле византијски вазали.[7] У знак сећања на ову победу, у Црној Гори се датум битке прославља као дан војске Црне Горе.[1]