Битка код Никопоља
From Wikipedia, the free encyclopedia
Битка код Никопоља (тур. , буг. , мађ. , рум. ) одиграла се 25. септембра 1396. године између Османског царства и његових вазала (међу којима је био и српски одред предвођен кнезом Стефаном (кнез 1389 — 1402, деспот 1402—1427)) са једне и савеза који су чиниле Краљевина Угарска, Свето римско царство, Француска, Влашка, Пољска, Краљевина Енглеска, Краљевина Шкотска, Стара швајцарска конфедерација, Република Венеција, Република Ђенова и витезови Јовановци са друге стране недалеко од Никопоља, тврђаве на Дунаву у данашњој Бугарској. Ова битка се често означава и као Никопољски крсташки поход (или рат) и представља последњи већи средњовековни крсташки поход. Понекад се наводи да се битка одиграла 28. септембра.
Битка код Никопоља | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Османских ратова у Европи и Крсташки ратови | |||||||
минијатура Никопољске битке Jean Colombe из 1475. године као део илустроване историје крсташких ратова. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Османско царство Моравска Србија |
Кнежевина Влашка[2] | ||||||
Команданти и вође | |||||||
|
| ||||||
Јачина | |||||||
~20.000-25.000[4]; могуће до 60.000 из многих извора, укључујући и Османског историчара из XV века Сукурлу, који наводи цифру од 60.000 Османских војника'[5], отприлике половина Крсташке армије[6] |
~6.000-8.000 Мађара[4][7], ~ 10.000 Француза, Енглеза и Бургунда[7] ~ 10.000 Влаха[8], ~6.000 Немаца[8] око 15.000[8] пешака — Холанђана, Чеха, Шпанаца, Италијана, Пољака, Шкота и Швајцараца, и подршка са мора од стране Венеције, Ђенове и витезова Јовановаца; укупно око 47.000 — 49.000 војника; могућа цифра расте до 120.000 или 130.000 по многим изворима, међу којима је и Османски историчар из XV века, Сукурла, који наводи да у Крсташкој војсци има око 130.000 војника[5][6] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
тешки губици нарочито током почетне фазе битке |
већи део Крсташке армије је уништен, док је преостала војска потиснута до Дунава. Мањи део војске, укључујући Сигисмунда, успева да побегне.[9] ~3.000[10] до ~10.000[8] заробљеника је погубљено после битке, као део одмазде за масакр над заробљеним Османским војницима у Рахову од стране француске војске |
Исход битке је потпуни пораз и расуло хришћанске војске. Може се сматрати да је ова битка означила крај Другог Бугарског царства и после ње више није било покушаја крсташких ратова против Турака.