Битка на Беласици
From Wikipedia, the free encyclopedia
Битка на Беласици одиграла се 29. јула 1014. године између Византијског и Бугарског царства. Део је византијско-бугарских ратова, а завршена је одлучном победом Византије. Битку описују византијски хроничари Јован Скилица и Кекавмен.
Кратке чињенице Битка на Беласици, Време ...
Битка на Беласици | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Византијско-бугарских ратова и устанка комитопула | |||||||
Смрт Самуила из Ватиканског рукописа (14. век) | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Самуилово царство | Византијско царство | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Самуило Гаврило Радомир |
Василије II Нићифор Ксифија | ||||||
Јачина | |||||||
око 20.000[1] | непознато | ||||||
Жртве и губици | |||||||
најмање 15.000[2] | лаки |
Затвори
Бугари су, на челу са Самуилом, подигли су устанак 976. године против Византијске власти. Тада је на власти био Василије II који је владао од 976. до 1025. године. Победа Византије натерала је Самуила да побегне. Када му је Василије заробио његову војску (15.000 војника) свима је повадио очи, а сваком стотом извадио је само по једно око да би могли да их воде. Када их је Самуило видео, умро је на месту. Тада су Василија прозвали Бугароубица.