Битка на Челопеку
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пораз српске чете на Табанавцу 1. априла 1905. довео је Српску четничку организацију у западном Повардарју у велику неприлику. У Порече и на Бабуну није стигло нужно појачање и горски штаб који би командовао тамошњим четама. Војвода Саватије Милошевић одлучио се да замени свој посао организатора са војводским и да поведе чету у западно Повардарје. Њему и његовој чети се придружио и Лазар Кујунџић, дотадашњи српски учитељ у Кичеву, који је кратко пре тога био приморан да се одметне. У тренутку када је прешла чета Саватија и Лазара, одређена за Порече и кичевски крај, српско-тусрску границу прешле су и чете Чича Павла Младеновића за кумановски, Ђорђа Скопљанчета за кумановски крај и Доксима Михаиловића за Малу Реку. Поред ових чета, границу је прешла и велика скупина официра и подофицира крагујевачкког и београдског гарнизона, који су требали да попуне горске штабове у оба Повардарја. Официре и подофицире су водили На Велики петак 28. априла у село Дубочицу стигле су две велике чете, крагујевачка и београдска. Њих је дочекао шеф Горског штаба са Козјака, Илија Јовановић. Уз њега су са својим четама били и Лазар Кујунџић, чича Павле Младеновић и његов помоћник Љубомир Јездић. Крагујавчку чету предводио је капетан Борко Паштровић, а у њој су били потпоручници Војин Поповић, Душан Јездић, Петар Тодоровић и Душан Путниковић. На челу београдске чете био је Бацета. У њој су били Саватије Милошевић, поручник Јанићије Мићић, Богдан Хајнц и Војислав Танкосић, потпоручник Бранивој Јовановић, подофицири Јовић, Новица Леовац, Радош Васиљевић, Трајко и Радивоје Илић. У београдској чети била су и четворица студената, Милан Гавриловић, Илија Шуменковић, Душан Димитријевић, Миомир Миленовић. То је до тада био највећи скуп српских четника на терену, у скупу, ако се изузму балкански ратови. Према подацима било их је око 170. После краћих договора четници су се разишли. Чета војводе Ђорђа Скопљанчета, у којој су били официри Богдан Хајнц, Брана Јовановић и Душан Путниковић заједно са Горским штабом источног Повардарја, предвођен Бацетом(свега 38 људи), стигао је на одмор у село Пелинце 29. априла на Велику суботу. Велика група четника од 130 људи (заједно са чича Павловом четом) дошла је у зору 29. априла у село Никуљане, подно каменитог челопечког виса. Чича Павле се са четом враћао у свој рејон у околину Куманова, док су се остали спремали да преко скопске Црне Горе пређу у Порече.
Битка на Челопеку | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||
српски четници | Османско царство | ||||||||||
Команданти и вође | |||||||||||
војвода Саватије Милошевић војвода Ђорђе Ристић Скопљанче Чича Павле Младеновић | Турци, Албанци из села Алгуње, Мутлово, Сушево | ||||||||||
Јачина | |||||||||||
око 170 четника | Турци, Арнаутски башибозук | ||||||||||
Жртве и губици | |||||||||||
2 мртва, 1 рањен | 200 мртвих |