Богумили у средњовековној Србији
From Wikipedia, the free encyclopedia
Богумили у средњовековној Србији су били словенски хришћани које нису признавали власт византијске нити римске цркве. Њихово учење, богумилство, проширило се Рашкоми из Македоније, која је била њихово средиште. Називани су и бабунима, по македонској планини Бабуни.[1]
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Православна црква и немањићка држава су их прогласиле за јеретике, кажњавајући их телесним казнама, спаљивањем на ломачи, сечењем језика, жигосањем по лицу, прогоном из земље, одузимањем имања и другим драконским мерама.[2] У овим погромима су спаљене и словенске апокрифне књиге, које су представљале најстарије споменике рашке и македонске школе[3][4].