Борис Тадић
српски политичар и психолог / From Wikipedia, the free encyclopedia
Борис Тадић (Сарајево, 15. јануар 1958) српски је политичар и клинички психолог.
Борис Тадић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1958-01-15)15. јануар 1958. (66 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Сарајево, ФНР Југославија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Држављанство | Србија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Народност | Србин | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Порекло | Црногорски Србин | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Религија | православни хришћанин | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Универзитет | Универзитет у Београду | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Професија | клинички психолог | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Супружник | Веселинка Заставниковић (в. 1980 — р. 1996) Татјана Тадић (Родић) (в. 1997 — р. 2019)[1][2] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Деца | 2 (Маша и Вања) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Родитељи | Љубомир Тадић Невенка Тадић (Кићановић) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Породица | Вјера Радовић-Тадић (сестра) [3] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Социјалдемократска странка Раније: Демократска странка (1990—2014) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Списак председника Србије | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Потпис | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Тадић је први пут изабран за председника Србије на председничким изборима 27. јуна 2004. године на мандат од четири године, а 11. јула исте године положио је заклетву. Други, петогодишњи, мандат добио је победом у другом кругу председничких избора 3. фебруара 2008. године.[5] Пре него што је постао председник Србије, био је министар телекомуникација Савезне Републике Југославије[6] и министар одбране Србије и Црне Горе.[6]
Он је био председник и почасни председник Демократске странке и садашњи је председник Социјалдемократске странке.[6] Био је члан Демократске странке од њеног оснивања 1990, и њен председник од 2004. Након пораза у председничким изборима 2012. и лошег рејтинга странке, новембра 2012 се повлачи са места председника ДС-а у корист Драгана Ђиласа, и постаје почасни председник странке. Након сукоба са новим руководством је напустио ДС у јануару 2014, и пошто није имао времена да скупи потписе и региструје нову странку,[7] направио је договор са странком Зелени Србије Ивана Карића, „позајмљује” његову странку и назива је Нова Демократска странка - Зелени.[8][9] Са њом је изашао на ванредне парламентарне изборе 2014. у коалицији са ЗЗС, ЛСВ и мањим странкама.[10] Коалиција је освојила 18 посланичких места, од којих је СДС припало 10 по коалиционом договору.[11] Након уласка у парламент, странка мења име у Социјалдемократска странка и тако се региструје, док је Зеленима остало једно посланичко место за њиховог председника и поновна самосталност, након што је 10 посланика прешло у новорегистровану СДС.[12][13] На парламентарним и београдским изборима 2023. наступао је у коалицији са ДЈБ Саше Радуловића. Након лошег изборног резултата и непрелажења цензуса, понудио је оставку на место председника странке, што су страначки орган одбили.[14]
Тадић се снажно залаже за блиске везе са Европском унијом и за приступање Србије Европској унији.[15] Током његовог председништва је ЕУ укинула визе за држављане Србије који путују у Шенгенску зону, влада је ратификовала Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) Европској унији, добила је статус кандидата за чланство у Европској унији приликом њеног проширења, и завршила је обавезе према Хашком трибуналу.[16] Постао је први српски шеф државе или владе који је посетио Меморијални центар Сребреница — Поточари и покренуо је иницијативу у српском парламенту за усвајање резолуције која осуђује злочин у Сребреници.[17] Период његовог другог председничког мандата су обележили пад коалиционе владе са ДСС-ом након једностраног проглашења независности Косова 2008. и неслагања са ССП-ом и политиком око Косова, Светска економска криза 2007/08 која је довела до мале стопе економског раста, формирање коалиционе владе са СПС-ом, гасни аранжман са Русијом, долазак FIAT-а у Крагујевац, испоручење Радована Караџића и Горана Хаџића Хашком суду.[18][19][20][21]
По политичким ставовима се сматра за проевропског политичара,[22][23][24] који је такође заговарао добре односе са Русијом, САД-ом, Европском унијом и Народном републиком Кином. Тадић је ту политику добрих односа и сарадње са те четири светске силе назвао "Политика четири стуба".[25]