From Wikipedia, the free encyclopedia
Ботаничка башта у Падови (Orto Botanico di Padova, Giardino dei Semplici) основана је 1545. године као прва ботаничка башта која је у себи садржала Фуксов концепт и постала место за гајење и проучавање биљака. То је био угледни модел за све касније вртове овог типа, како на северу тако и на југу. Исте године, поред Падове оснивају се и ботаничке баште у Пизи и Фиренци. Следи Болоња 1568. године, а онда и баште ван Италије: 1580. Лајпциг, 1587. Лајден, 1621. Оксфорд, 1626. Париз... Отварање ботаничких башти била је последица великих географских открића и интензивна интродукција биљака.
Ботаничка башта у Падови Orto botanico di Padova | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Orto Botanico, Padua |
Место | Падова, Италија |
Координате | 45° 23′ 58″ С; 11° 52′ 50″ И |
Површина | 22.000 m2 (240.000 sq ft) |
Критеријум | Културна: (ii)(iii) |
Референца | 1025 |
Упис | 1997. (25. седница) |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/824 |
Првом ботаничком баштом уопште може се сматрати и врт који је Matthaeus Sylvaticus (око 1280- око 1342) средњовековни латински лекар, писац и ботаничар основао почетком XIV века при медицинској школи у Салерну. Године 1333. у Венецији је основана медицинска ботаничка башта, али ни једна од њих није примарно била колекција биљака, него је подређена примени биљака у медицини и далеко од Фуксовог коцепта.
Десет година пре оснивања ботаничке баште Универзитет у Падови је био први који је основао Катедру за ботанику, а овамо су долазили студенати медицине из свих делова света да науче област која је била веома значајна у вештини лечења, а онда је основан и врт на иницијативу професора Франческа Бонафеда (Francesco Bonafede, 1474-1558) 29. јуна 1545.
Daniele Barbaro (1514-1570) венецијански племић и архитекта и Andrea Moroni (?-око 1560) архитекта су заслужни за дизајн Баште. Концепт је у суштини преузет из средњовековног врта hortus conclusus. Централни део је у облику квадрата око кога је описан круг пречника 84 m; две главне алеје деле квадрат на четири квадранта (quarti). Два квадранта су била са концентричним кружним лејама – распоредом за који се изгледа мислило да је погодан за истраживање лековитог биља, па је често примењиван. Године 1704. изграђене су четири капије, а кружни зид украшен балустрадом од истарског камена. Истовремено изграђене су две фонтане Теофрастова код јужне и Fontana delle Quattro Stagioni код источне капије.
До 1984. најстарија биљка била је конопљика (Vitex agnus-castus L.) која је у Башти пре 1550. године. Данас је најстарија палма Chamaerops humilis var. arborescens Pers. посађена 1585. године. Добила је назив Гетеова палма јер ју је овај чувени немачки полимат описао 1786. у свом есеју о метаморфози биљака. Ту су још и Platanus orientalis L. из 1680. погођен громом и стабло Ginkgo biloba L. посађено око 1650. године. Metasequoia gliptostroboides Hu et Cheng откривена 1942. интродукована је 1946. у Арнолд арборетум одакле је раширена по целом свету; у Башти је од 1961.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.