From Wikipedia, the free encyclopedia
Бољарска дума (рус. , срп.Савет великаша) је модеран термин за редовна саветовања крупног племства на двору владара у Кијевској Русији, Великој кнежевини Москви и Руском царству од 10. до 18. века[1].
Бољарска дума је термин настао у 18. веку: руске хронике помињу само "бољаре" или "думу", под којом подразумевају кнежевски или царски савет[1].
У Кијевској Русији кнежевски саветници били су старији дружиници (оригинално значење речи "бољари"[2]), док са ширењем Москве, у 15. и 16. веку, саветнике великог кнеза чине зависни кнежеви и велики земљопоседници (новије значење речи "бољари"). Број племића који су имали "саветнички чин" (рус. ) био је мали: од 15 великаша у доба Ивана III, до 50 у доба Ивана Грозног[3].
Законик из 1497. дозволио је "бољарима и околничима" да суде и потврђују законе, а познато је и да су у 16. веку примали стране посланике и контролисали државне чиновнике.[3] Бољарски савет био је активан у Време Смутње, и успео је 1606. да наметне заклетву цару Василију Шујском при ступању на власт, а очувао је знатан утицај за владе Михаила Романова, док је у време Алексеја Михаиловича спао на почасну и декоративну улогу.[4] Бољарску думу укинуо је 1711. Петар Велики, преневши њене дужности на Правитељствујушчи сенат.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.