Бурунди
држава у источној Африци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Бурунди (кирун. ; франц. ), званично Република Бурунди (кирун. ; франц. )[12] држава је у источној Африци[13][14] у региону великих језера. Граничи се са Демократском Републиком Конго на западу, Руандом на северу и Танзанијом на истоку и југу. Главни град је Гитега, док је град Буџумбура то била до промене у фебруару 2019.[15] Југозападна граница је на језеру Тангањика.
Република Бурунди | |
---|---|
Главни град | Гитега |
Службени језик | кирунди (национални и званични), француски (званични), енглески (званични)[1][2][3][4] |
Владавина | |
— Председник | Еварист Ндајишимије |
— Премијер | Жерве Ндиракобука |
— Потпредседник | Проспер Базомбанза |
Законодавна власт | Премијер Бурундија |
Историја | |
Независност | Од Белгије 1. јула 1962. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 27.830[5] km2 (142) |
— вода (%) | 7,8[6] |
Становништво | |
— 2023.[7] | 13.162.952 (77) |
— густина | 473 ст./km2 |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2023 |
— укупно | 11,551 млрд. $ [8] (164) |
— по становнику | 890 $ [8] (193) |
БДП / номинални | ≈ 2023 |
— укупно | 3,190 млрд. $ [8] (173) |
— по становнику | 245 $ [8] (192) |
ИХР (2021) | 0,426 [9] (187) — низак |
Валута | Бурундски франак[10][11] |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +2 |
Интернет домен | |
Позивни број | +257 |
Народи Тва, Хуту и Тутси су живели у Бурундију током задњих 500 година. Током више од 200 од тих година, Бурунди је био независно краљевство, до почетка 20. века, кад је Немачка колонизовала овај регион.[16] Након Првог светског рата и немачког пораза, ова територија је уступљена Белгији. Немци и Белгијанци су владала Бурундијем и Руандом као европском колонијом познатом као Руанда-Урунди. Упркос честим заблудама, Бурунди и Руанда никада нису били под заједничком управом све до времена европске колонизације.
Бурунди је стекао независност 1962. године и иницијално је имао монархију, али је низ атентата, државних удара и општа клима регионалне нестабилности кулминирала у успостављању републике и једнопартијске државе 1966. године. Налети етничког чишћења и ултиматно два грађанска рата и геноциди током 1970-их и поново током 1990-их оставили су земљу неразвијеном и њено становништво једним од најсиромашнијих на свету.[17] Председници Руанде и Бурундија, оба Хуту, заједно су преминули кад је њихов авион оборен у априлу 1994. Године 2015. је дошло до политичких сукоба великих размера кад је председник Пјер Нкурунзиза одлучио да се кандидује за трећи мандат, покушај пуча није успео, а парламентарне и председничке изборе земље су широко критиковали чланови међународне заједнице.
Политички систем суверене државе Бурунди је председничка репрезентативна демократска република базирана на вишепартијској држави. Председник Бурундија је шеф државе и шеф владе. Тренутно постоји 21 регистрована партија у Бурундију.[18] Дана 13. марта 1992, лидер Тутси удара Пјер Бујоја успоставио је устав,[19] који је омогућио вишестраначки политички процес и који је одражавао вишестраначку конкуренцију.[20] Шест година касније, 6. јуна 1998, устав је измењен, повећан је број места у Националној скупштини и уведена су два потпредседника. Због Арушких споразума, Бурунди је успоставио прелазну владу 2000. године.[21] У октобру 2016, Бурунди је обавестио УН да намерава да се повуче из Међународног кривичног суда.[22]