From Wikipedia, the free encyclopedia
Ваздухопловне једрилице су безмоторни ваздухоплови непокретних крила, тежи од ваздуха.
У ваздуху се одржава аеродинамичким узгоном крила, као авион, па је обликом слична авиону. Пошто нема сопственог погона, мора бити спољном силом потиснута или доведена на неку висину прије почетка лета. У мирној атмосфери стално губи на висини — понире, клизи или планира, кориштењем своје потенцијалне енергије. Ако је ваздух турбулентан и има успона струјања већа од брзине пропадања, једрилица може и да добија на висини.
Једрилице служе за обуку пилота, спортско летење, транспорт и научна истраживања.
С обзиром на намјену постоје разне подјеле, типично на спортске, транспортне и специјалне, за цивилну и војну употребу. По мјесту спуштања су копнене или хидроједрилице. По броју сједишта могу бити једносједи, двосједи и вишесједи. По монтажи мотора могу бити обичне (безмоторне) и моторне једрилице.
Ова врста служи за обуку (тренажу) једриличара и разна спортска такмичења. Због постепеног обучавања постоји више класа: почетничке ј., тренажне ј., и ј. високих способности.
Почетничке се могу подијелити на клизаче и школске једрилице. Клизач је врло једноставне конструкције и лак за самоградњу. Крила и реп су монтирани на основну решеткасту конструкцију, која има полетно-слетну скију и сједиште на предњем дијелу. Материјал укључује дрво, челичне цијеви, жицу, лим и платно. Полијетање је често вршено повлачењем низ падину помоћу гуменог ужета.
Послије основне обуке на клизачу, обично се прелази на школску ј. бољих особина, која се лансира као клизач или са моторним витлом. У СФРЈ типична школско-тренажна ј. је била Либис-17 са распоном 17 метара, финесе 26.7 и угла понирања 27:1 при брзини 93.5 . Полијетала је помоћу витла или вучом авионом.
Намијењене су обуци једриличара и спортским такмичењима у разним дисциплинама. Обично је једносјед, елегантних линија. Представници ове класе у СФРЈ су биле Либис-18, Делфин и Цирус ХС-26. Конструкција је од дрвета, платна, алуминијума, или пластичних маса.
Посебно су изграђене за експерименталне сврхе или обарање рекорда. У њих спадају и акробатске ј. са ојачаном конструкцијом, за извођење комплексних летних фигура.
Обично су великих димензија и носивости. У току Другог свјетског рата кориштене су за транспорт војника и ратног материјала, углавном од САД и Велике Британије. Њемачки транспортни авион Ме-323 Гигант је првобитно био транспортна једрилица, а касније су додати мотори.
Имају пловке за слијетање на водене површине. Ријетко се граде, због веће тежине и посебних услова кориштења. Помоћни крилни пловци још отежавају летење.
Представљају прелаз између авиона и обичне једрилице, са помоћним мотором који је у погону у неким режимима лета. Мотор има малу потрошњу горива, па су могући дуги останци у ваздуху.
Увијек се врши супротно од смјера вјетра, ради краћег залета.
Хидроједрилице полијећу вучом чамцем или хидроавионом.
Вуча авионом (авио-запрега) се исто примјењује. Вуча неколико једрилица истим авионом изводи се ужима разних дужина због опасности од судара.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.