Веде
древни свети списи откривени на санскриту Ричи мудрацима и на којима су засновани браманизам, хиндуизам, будизам и џаинизам / From Wikipedia, the free encyclopedia
Веде (санскрит: वेद [véda] – „вид”, „знање”) су свете књиге брахмана у Индији [1]које представљају најстарије споменике санскритске књижевности. Веде су најстарија забележена књижевност Индијаца,[2] још свежа из прапостојбине Аријеваца, настала у времену од око 15. века п. н. е.[3] Дело садржи читав поглед на свет ведског човека и његова знања и надања. У Ведама се, поред осталог, наслућују први почеци филозофске мисли.[3] Веде су писане старијим типом санскрта који se назива ведским.[3][4]
Према хиндуистичкој традицији, Веде су apauruṣeya композиције нељудског порекла[5], те се сматра да су непосредно обзнањене, и зато се називају śruti („оно што се чуло”).[6][7] Ове текстове примили су или „видели” древни мудраци и потом их пренели људима. Брамани су чували ове текстове – то и данас чине – као усмену традицију рецитовања, која је преношена с једне на другу генерацију. Ведске мантре се рецитују у хиндуистичким молитвама, верским обредима и сличним приликама. Ови текстови су изузетно важни за индијски идентитет и пресудно су утицали на различите индијске школе, обезбеђујући снажан осећај континуитета са прошлошћу.[8]
Филозофије и секте које су се развиле на индијском потконтиненту су заузеле различита стајалишта о Ведама. Школе индијске филозофије које цитирају Веде као верски ауторитет се класифицирају као „ортодоксне” (āстика). Две друге индијске филозофије, будизам и џаинизам, не прихваћају ауторитет Веда, те су еволуирале у посебне религије. У индијској филозофији те се групе називају „хетеродокснима” или „неведским” (nāstika) школама.[9]