Велика Србија
идеја о стварању уједињене српске државе настале у 19. веку / From Wikipedia, the free encyclopedia
Велика Србија представља идеју о стварању уједињене српске државе настала је у 19. веку у време националног буђења широм Европе и борбе српског народа за независност од османске окупације. Министар у влади Карађорђа, Иван Југовић, створио је 1808. године пројекат једне будуће српске државе која би поред тадашње устаничке Србије обухватала и Стару Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину. Овај пројекат наишао је на одбијање руског посланика Родофиникина који га је сматрао претераним и нереалним, насупрот Родофиникин је нудио свој пројект будуће српске државе која би поред устаничке Србије обухватала део данашње Северне Македоније са Скопљем, као и Видин у Бугарској.
Током 19. века српска интелигенција, уз изузетак мислилаца из левице који су били за Балканску федерацију, углавном је прихватила идеју уједињења свих Срба у јединствену државу. Овакав програм су прихватили и многи српски државници, укључујући кнеза Александра Карађорђевића,[lower-alpha 1] Михаила Обреновића,[lower-alpha 2] Николу Пашића[1] и многе друге. Током Првог светског рата српски политички прваци се Нишком декларацијом одлучују за стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Током Другог светског рата у Југославији је вођен грађански рат између партизана, присталица равноправног југословенског уједињења по ондашњем комунистичком схватању (мада су српски комунисти безуспешно покушавали да Босна постане део једне комунистичке Србије, док исто тако и Моше Пијаде није имао 1942. године успеха о стварању једне аутономне српске покрајине у Хрватској)[lower-alpha 3] и четника, заговорника стварања Велике Србије у оквиру Велике Југославије. Поразом четника у Другом светском рату поражена је и великосрпска политика, а Југославија је преуређена на федералном принципу. Након Титове смрти, осамдесетих година долази до обнове сепаратистичких покрета и протеривања 103.000 Срба и Црногораца са Косова,[2] чиме долази до обнове тежњи ка уједињењу Срба у другачије уређеној Југославији или новој српској држави.
Великосрпску идеју многи Хрвати и Бошњаци виде као препреку добросуседских односа,[3] док истовременом на српској страни многи аргументују да прича о Великој Србији служи за политичку пропаганду, промовисање личних интереса као и сопствени национализам поменутих народа. Стручњак за питање Велике Србије историчар Чедомир Попов смарао је да се наводи о „великосрпским намерама” често користе у политички антисрпске интересе и да су чињенично нетачни.