Визиготско краљевство
Германска држава наследница Западног римског царства на Иберијском полуострву (418–720) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Визиготско краљевство је била држава која је од 5. до 8. века постојала на подручју Пиринејског полуострва и данашње југозападне Француске. Име је добила по својим оснивачима — Визиготима — који су, као и бројни други германски народи за време Велике сеобе народа продрли на подручја западне Европе, изазвавши при томе пад Римског царства. Настало је године 418. када је визиготски краљ Валија добио од западноримског цара Хонорија територије тадашње провинције Аквитанске Галије као награду за формалну службу у царској војсци. Визиготи су неколико деценија каснија подручја под својом контролом проширили на југ те постепено ширили контролу над целим Пиринејским полуострвом.[5][6] Њихова је држава након пропасти Западног царства успела очувати независност од Византије, иако су у 6. веку Византинци успели заузети јужне делове Хиспаније, а истовремено Франци заузети подручја северно од Пиринеја. Међутим, до краја 6. века Визиготи су успели истерати Византинце из Хиспаније, а потом покорити и Свеве и Баске, поставши једини господари полуострва.
Regnum Visigothorum Gutþiuda Þiudinassus Визиготско краљевство | |||
---|---|---|---|
Визиготско краљевство око 500. године | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | западна Европа | ||
Главни град | Тулуз (до 507)[1] Нарбон Барселона[2] Толедо[3] | ||
Друштво | |||
Службени језик | Латински, Готски | ||
Религија | аријанско хришћанство, а потом филиоквизам (након 589. године) | ||
Политика | |||
Облик државе | Краљевина | ||
— Краљ | |||
Историја | |||
Историјско доба | Рани средњи век | ||
— Оснивање | 418 | ||
— Укидање | 717 | ||
Догађаји | |||
— Пљачка Рима | 410. | ||
— Насељавање у Аквитанији | 418. | ||
— Битка на Каталаунским пољима | 451 | ||
— Битка код Вујеа | 508. | ||
— Инвазија Умајада | 711. | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Површина | |||
— укупно | 800,000 km² (500. година)=[4] ² | ||
Земље претходнице и наследнице | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Свевско краљевство | Краљевина Астурија | ||
Византијско царство | Умајадски калифат | ||
Баски | Франачка |
Током 6. века, отпочело је постепено стапање Визигота са домаћим хиспанороманским становништвом, чему је значало допринела и одлука визиготског краља Рекареда I да напусти аријанство, што је озваничено 589. године на Трећем толедском сабору.[7] Тада је усвојено ново учење о двоструком исхођењу Светог духа, као и нови, Толедски симбол вере, са уметнутим изразом Филиокве (лат. Filioque), што није било у складу са начелима правоверног хришћанства.[8] Тиме је Визиготска краљевина са аријанства прешла на филиоквизам, поставши прва филиоквистичка држава у историји хришћанства.
Почевши од краја 6. века, црква је имала све већи утицај на државне послове у Визиготској краљевини. Визиготски краљеви су своју власт настојали да стабилизују доневши 654. године Liber Iudiciorum, једну од најпознатијих кодификација права у Западној Европи свог времена, а која ће после служити као извор права у будућим шпанским државама. Године 711. су Визиготско краљевство напали и освојили Арапи; последњи остаци су нестали 721. под краљем Ардом. Визиготски принц Дон Пелајо је основао Краљевство Астурију које ће започети реконкисту.