Виталиј Гинзбург
From Wikipedia, the free encyclopedia
Виталиј Лазаревич Гинзбург (рус. , 4. октобар 1916. – 8. новембар 2009) био је совјетски и руски теоријски физичар и астрофизичар, који је 2003. године, добио Нобелову награду за физику „за пионирски допринос теорији суперпроводника и суперфлуида”.[1] Био је члан Руске академије наука и један од твораца совјетске хидрогенске бомбе.[2][3] Наследник је Игора Тама на челу Департмана за теоријску физику на Физичком институту Лебедев Руске академије наука. Био је отворени атеиста.[4]
Кратке чињенице Виталиј Лазаревич Гинзбург, Датум рођења ...
Виталиј Лазаревич Гинзбург | |
---|---|
Датум рођења | (1916-10-04)4. октобар 1916. |
Место рођења | Москва, Руска Империја |
Датум смрти | 8. новембар 2009.(2009-11-08) (93 год.) |
Место смрти | Москва, Русија |
Образовање | Московски државни универзитет Ломоносов (MS 1938) (PhD 1942) |
Поље | Теоријска физика |
Институција | Физички институт Лебедев |
Ментори | Игор Там |
Познат по | суперпроводност плазма суперфлуидност |
Награде | Нобелова награда за физику (2003) Волфова награда за физику (1994/95) Ломоносовљева Златна медаља (1995) Инострани члан Краљевског друштва (1987) |
Затвори