Владимир Јагличић - Wikiwand
For faster navigation, this Iframe is preloading the Wikiwand page for Владимир Јагличић.

Владимир Јагличић

С Википедије, слободне енциклопедије

Владимир Јагличић
Датум рођења(1961-11-04)4. новембар 1961.
Место рођењаКрагујевац,  Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Датум смрти7. април 2021.(2021-04-07) (59 год.)
Место смртиКрагујевац,  Србија
Период1981—2021
Најважнија дела
Изван ума
Тамни врт
Усамљени путник
Сенке у дворишту
Неповратно
Јутра (изабране и нове песме)
Предграђе хоризонта
НаградеНаграда Бранко Миљковић
Милош Црњански
„Милош Н. Ђурић
Змајева награда Матице српске
Жичка хрисовуља

Владимир Јагличић (Крагујевац, 4. новембар 19617. април 2021) био је српски песник, преводилац, прозаист, књижевни критичар. Основну школу завршио је у Горњој Сабанти, а Гимназију и Правни факултет у Крагујевцу, у којем је живео од 1975. до смрти 2021.[1]

Прве песме објавио је 1981. године у једном студентском зборнику. Уређивао је неколико листова и часописа (Погледи, Шумадија, Књижевне новине, Знамен, Кораци, Липар) и био репортер крагујевачког листа Светлост.

Песник

Јагличић је објавио следеће песничке збирке:

  • „Погледај дом свој“ (1990, Са Ј. Јанковићем и С. Миленићем)
  • „Изван ума“ (1991)
  • „Три обале“ (1991, Са Ј. Јанковићем и Славицом Величковић)
  • „Тамни врт“ (1992)
  • „Усамљени путник“ (1994)
  • „После рата“ (1996)
  • „У горама“ (1996)
  • „Србија земља“ (1996)
  • „Сенке у дворишту“ (1996)
  • „Врело“ (1997)
  • „Милановачким друмом“ (1997)
  • „Неповратно“ (1998)
  • „Књига о злочину“ (2001)
  • „Ране песме“ (2001)
  • „Куда куде“ (2001)
  • „Пред ноћ“ (2002)
  • „Немој да ме зовеш“ (2002)
  • „Пре него одем“ (Изабране песме, 2004)
  • „Песме“ (Москва 2006, плакета изабраних песама, двојезично)
  • „Јутра“ (2008)
  • „Поседи“ (2011)
  • "Стуб" (2013)
  • "Предграђе хоризонта" (2017)

Саставио је следеће антологије:

  • „Када будемо трава“ (1998, антологија савремене српске поезије, песници рођени после 1945. године)
  • „Певачи уснуле престонице“ (2006, 2008, два века поезије крагујевачких песника)
  • „Срце земље“ (2006, преводиоци Крагујевца)

Прозаист

Прву причу, „Кауч“, награђену откупном наградом, објавио је 1987. године, у приштинском „Јединству“. До сада је објавио око три стотине кратких прича (највише у оквиру рубрике „Шумадијске приче“ коју је имао у крагујевачком недељнику „Светлост“, од 1999. до 2007. године, и у недељнику "Новине крагујевачке" од 2012. до 2015. године), као и пет романа:

  • „Старац са Пиваре“ (Београд, 2003)
  • „Холендери“ (Крагујевац, 2005)
  • „Месојеђе“ (Пожаревац, 2006)
  • "Светлости очију" (Бернар, Београд, 2014)
  • "Пацов" (Кораци, Крагујевац, 2019)

Такође, објавио је и збирку прича:

  • "Ево мртав лежим у земљи Србији" (Бернар, 2013)

Преводилац

Јагличић је са руског језика превео следеће књиге:
  • Варлам Шаламов: „После Колиме“ (1990, изабране песме)
  • Николај Гумиљов: „Ломача“ (1992, изабране песме)
  • Игор Шафаревич: „Русофобија“ (1993, огледи)
  • Александар Блок : „Изабране песме“ (1994)
  • Антологија руске поезије осамнаестог и деветнаестог века“ (1994)
  • Бабкен Симоњан: „Кроз балкански огањ“ (1994, публицистика, са групом аутора)
  • Бабкен Симоњан: „Мирис домовине“ (1994, изабране песме, са групом аутора)
  • Арсениј Тарковски: „Бити то што јеси“ (1995, изабране песме)
  • Игор Шафаревич: "Социјализам као појава светске историје“ (1997, огледи)
  • Песници распете Русије (1997, зборник, са В. Димитријевићем)
  • Задушнице (Антологија песника руске искони, 1998, са Ј. Јанковићем, М. Вуковићем и Л. Радуловићем)
  • Јуриј Воробјовски: „Куцање о златна врата“ (1999, огледи, друго издање 2010, Романов, Београд)
  • Максимилијан Волошин: „Апотеоза сна“ (1998, огледи)
  • Иван Иљин: „Појуће срце“ (1999, огледи, Светигора, Цетиње; друго, проширено и допуњено издање 2010, Бернар, Стари Бановци)
  • Владимир Мајаковски: „Облак у панталонама“ (2000, изабране песме)
  • Валериј Брјусов: „Огледало сенки“ (2000, изабране песме)
  • Јуна Мориц: „Лице“ (2000, изабране песме)
  • Иван Иљин: У потрази за праведношћу (2001, огледи)
  • Иван Иљин: Пред буктавим загонеткама Господњим (2001, огледи, Светигора, Цетиње)
  • Максимилијан Волошин: Кимерија (2001, Изабране песме, сепарат часописа „Дрво живота“)
  • Евгениј Винокуров: Ритам (2001, изабране песме, сепарат часописа „Дрво живота“)
  • Николај Љесков: На крају света (2002, приче)
  • Рамајана (2003, древни индијски еп, изложен у прози)
  • Георгиј Иванов: Петроградске зиме (2004, мемоари)
  • Владимир Одојевски: Силфида (2005, фантастичне приче)
  • Булат Окуџава; Поезија (2006, изабране песме)
  • Вјачеслав Иванов: Звезде водиље (2006, изабране песме)
  • Константин Баљмонт: Сунце и месечина (2007, изабране песме)
  • Светлана Савицка: Не данас (2008, изабране песме, са Н. Милосављевићем)
  • Николај Љесков: Запечаћени анђео (избор прича, 2009, с П. Митропаном)
  • Иван Иљин: Загледан у живот (2010, огледи)
  • Иван Иљин: Поглед у даљину (2010, огледи, с Р. Божићем)
  • Иван Буњин: Три рубље (2010, приче, с групом преводилаца)
  • Алексеј Лосев: Жена-философ (роман, Бернар 2011)
  • Владислав Ходасевич: Некропола (мемоари, Краљево 2011)
  • Антологија руске модерне приче (у четири књиге, од Толстоја до Шаргунова, издавач Бернар, Београд-Стари Бановци, 2011)
  • Василиј Гросман: Неколико тужних дана (Изабране приче, издавач Бернар, 2012)
  • Аркадиј Аверченко: Отац (Изабране приче, издавач Бернар, 2012)
  • Иван Буњин: Гробљанска трава (Изабране песме, са Л. Захаровом, издавач Бернар, 2012)
  • Фјодор Тјутчев: Два јединства (Изабране песме, Вахазар-Игам, Москва/Београд, 2013)
  • Сергеј Шелковиј: Данас/Днес (Изабране песме, двојезично, на руском и српском, Харков 2013)
  • Иван Буњин: Дневници (2013, Бернар)
  • Николај Љесков: Некрштени поп (2014, Бернар)
  • Александар Куприн: Соломонова звезда (Бернар, 2014)
  • Роман Сенчин: Атинске ноћи (Бернар, 2014)
  • Александар Блок: Нико натраг вратити се неће (Са С. Раичковићем, Изабране песме, Вахазар-Играм, Москва/Београд, 2015)
  • Новела Матвејева: Караван (Са М. Сибиновићем, Изабране песме, двојезично, Вахазар-Играм, Москва/Београд 2015)
  • Вјачеслав Иванов/Михаил Гершензон: Преписка из два ћошка (Бернар, Стари Бановци 2015)
  • Антологија руске поезије двадесетог века (Сребрни век, два тома): Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци 2015.
  • Михаил Љермонтов: Пехар живота (двојезично, Москва-Београд 2016, с групом преводилаца)
  • Протојереј Андреј Ткачов: Теби и мени Бог је написао писмо (Бернар, 2016, са Славицом Величковић)
  • Леонид Мартинов; Чисто небо (с другим преводиоцима, двојезично, Београд-Москва 2017)
  • Николај Заболоцки: Све што је било у души (с другим преводиоцима, двојезично Београд-Москва 2017)
  • Арсениј Тарковски: Само и тог је мало (с другим преводиоцима, двојезично, Београд-Москва 2017)
  • Осип Мандељштам: Веку мој, звери моја (с другим преводиоцима, двојезично, Беорад-Москва 2017)
  • Николај Гумиљов: Залутали трамвај (с другиом преводиоцима, двојезично, Београд-Москва 2017)
  • Николај Бурљајев: Иван Вољнов (поема, Глобосино, Београд 2017)
  • Александар Неверов: Ташкент, град хлебни (роман, Ободско слово, Подгорица 2017)
  • Виктор Широков: Снежна воденица (Изабране песме, Источно Српско Сарајево 2018)
  • Цветајева - Пастернак (Преписка 1922-1936, ЦИД, Подгорица 2018)
  • Алексеј Варламов: Рођење (Ободско слово, Макарије, Подгорица 2018)
  • Константин Воробјов: Мој пријатељ Момич (Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци 2018)
  • Јуриј Нагибин: Златна моја ташта (Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци 2018)
  • Леонид Бородин: Поље Божије (Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци 2018)
  • Олег Павлов: Дневник болничког чувара (Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци 2018)
  • Иља Кочергин: Кинезов помоћник (Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци 2018)
  • Иван Иљин: Изабрана дела (5 књига, са биографијом Иљиновом, аутора Александра Шарипова, издавач Задужбина Светог манастира Хиландара, Београд 2018; копреводилац књиге "Поглед у даљину" Радослав Божић)
  • Сергеј Шелковиј: Божић (Изабране песме, двојезично, на руском и српском, Харков 2019)
  • Јевгениј Чигрин: Светионик на гребену (Изабране песме, Граматик, Београд 2019)
  • Марина Цветајева: Поезија (Изабране песме и поеме, ЦИД, Подгорица 2019)
  • Всеволод Иванов: Едеска светиња (Роман, Бернар, Стари Бановци/Београд 2019)
  • Корнеј Чуковки: Портрети, Сремски Карловци 2020.
  • Наталија Баранскаја: Недељу дана свагдашњих, Сремски Карловци 2020.
  • Василиј Курочкин: Закуцани дом, Сремски Карловци 2020.
  • Роман Сенчин: Крај сезоне, Сремски Карловци 2020.
  • Александар Кузњецов Туљанин: Паганин, Сремски Карловци, 2020.

Са француског језика:

  • Жозе Мари де Ередија: Трофеји (2000, са Тањом Пајић, изабране песме)
  • Теофил Готје: Емајл и камеје (2001, са Тањом Пајић, изабране песме)

Са енглеског језика:

  • Danse macabre, (2009, антологија англојезичког песништва од четрнаестог до двадесетог века, троброј часописа „Липар“, Крагујевац)

Са немачког језика:

Хуго фон Хофманстал: Балада о животу (2000, са Н. Живковићем и Н. Живановићем)

Награде

  • Милош Црњански[2]
  • Бранко Миљковић[2]
  • „Милош Н. Ђурић“[2]
  • Свети Сава“ (у Републици Српској)
  • Октобарска награда града Крагујевца
  • „Григорије Елезовић“[2]
  • Јован Грчић Миленко[2]
  • Печат вароши сремскокарловачке[2]
  • »Дрво живота« београдских Заветина
  • "Раде Драинац"[2]
  • Златно перо Русије
  • Петровдански вијенац
  • Шушњар
  • Хаџи Драган Тодоровић (за циклус песама)
  • Златна значка Културно-просветне заједнице Србије
  • Медаља „Најбољи аутор новог миленијума“ за поезију, Москва 2011.
  • Диплома имена Шекспира (са медаљом) „за високо мајсторство у превођењу руских аутора на српски језик“, Москва 2011.
  • Одзиви Филипу Вишњићу, 2013
  • Ђурђевданска награда града Крагујевца, 2016
  • Награда Савеза писаца Русије "Империјална култура" која носи име Едуарда Володина,"за песме и поеме објављене последњих година", Москва 2017.
  • Змајева награда Матице српске, Нови Сад, за збирку "Предграђе хоризонта" 2017.
  • Жичка хрисовуља 2019.
  • Заплањски Орфеј 2019

Књиге на интернету

Референце

  1. ^ „Preminuo književnik Vladimir Jagličić”. Glas Šumadije. Приступљено 9. 4. 2021. 
  2. ^ а б в г д ђ е Р, К. „Преминуо Владимир Јагличић”. Politika Online. Приступљено 2021-04-17. 
{{bottomLinkPreText}} {{bottomLinkText}}
Владимир Јагличић
Listen to this article