Воћњак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Воћњак је пољопривредно земљиште засађено воћкама. За разлику од плантажа воћа са ниским садницама, у традиционалним воћњацима расту висока стабла различитих доби и различитих врста. У традиционалним воћњацима се ређе користе хемијски препарати и вештачко ђубриво. Старе сорте воћа су посебно отпорне на разне болести и штеточине, јер су у процесу еволуције развиле одбрамбене механизме. Распрострањеност појединих сорти воћа може бити ограничена на само пар села, или општину, и оне се називају „локалне сорте”. Размак између садница у воћњаку је далеко већи него на плантажама воћа, где су на неким местима стабла удаљена мање од једног метра. У воћњацима се обично држе овце које спречавају да трава превише порасте.
Пре подизања засада, односно пре подизања воћњака, неопходно је направити план будућег добра. Овај план подразумева премеравање површине, одређивање врсте воћа које желимо да гајимо, дефинисање конфигурације и особина терена (микроклиме, врста земље, водопропусности земљишта итд.) на основу чега можемо одредити број воћки потребних за садњу. Овај број наравно зависи и од размака међу воћкама, који није исти за сваку врсту. Док,на пример, размак између боровница може бити од 0,7 до 1.5 метара дотле размак између садница ораха може бити од 6 до 8 метара.
Воћњаци често захтевају и обезбеђивање наводњавања што зависи од специфичности климе и распореда кишних дана и месеци у години. С обзиром на све израженије климатске промене које се последњих деценија крећу у правцу све топлијих и сушнијих сезона, обезбеђивање наводњавања постаје попут адекватног земљишта - услов без кога је немогуће започети посао.
Воћњаци су понекад одлика и великих вртова, који служе естетској, али и производној сврси.[1] Воћна башта је синоним за воћњак, иако је постављен у мањим некомерцијалним размерама и може имати нагласик на бобичастом грмљу пре него на воћкама. Већина воћњака са умереним појасевима постављена је у правилну мрежу, са пасаном или кошеном травом или голом земљом, што олакшава одржавање и сакупљање плодова. Већина воћњака засађена је за једну сорту воћа. Као што се важност увођења биодиверзитета препознаје у шумским плантажама, сматра се једнако корисним да се уведе извесна генетска разноликост у плантаже воћњака, путем прошаравања и другог дрвеће кроз воћњак. Генетска разноликост у воћњаку пружа отпорност на штеточине и болести као у шумама..[2]