Гас-маска
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гас-маска је средство за заштиту човјека (лица, очију , респираторног, дигестивног и нервног система) од радиолошке, хемијске и биолошке контаминације гасовима, паром, чврстим и течним агенсима и честицама прашине. Користи се у мирнодопским и ратним условима. Формацијски је обавезна у заштити од хемијских удеса у превозу опасних материја и индустрији, у гашењу пожара, у полицијским и војним снагама. Обавезан је дио појединачне опреме сваког ватрогасца, полицајца и војника. Поставља се на главу. Анатомски је обликована лицу и захваљујући својој флексибилности се помоћу затезних врпци, једноставно примјерава сваком појединачном облику главе, штитећи херметички лице, очи, нос и уста од спољних утицаја. Само са посебним додацима штити и од угљен-моноксида.[1] Уколико кожа главе није физички заштићена, кожа апсорбује отровне агенсе и тако контаминише организам. Отровни материјал у ваздуху може бити нека врста отровног гаса (нпр. хлор који је коришћен у Првом светском рату) или честица (биолошки агенси, односно биолошко оружје као што су вируси, бактерије и отрови). Већина гас-маски пружа заштиту против оба типа отровног материјала. У Великој Британији, током Другог светског рата, због ограниченог броја гас-маски, ношење истих је постало ствар престижа и помодарства, па су људи носили гас-маске и приликом обављања редовних активности, одласка у паб или шетњу.