Геноцид над Јерменима
From Wikipedia, the free encyclopedia
Геноцид над Јерменима (јерм. , тур. ), у јерменској историографији познат и као Велики злочин (јерм. ), представља систематско и континуирано етничко чишћење, протеривање и масовна убиства извршена над припадницима јерменског народа на подручју Османског царства током Првог светског рата, извршена по налогу тадашњих османских власти. Иако су османске власти спроводиле континуирану политику прогона и депортација јерменског становништва, нарочито на подручју Мале Азије, од 1894. па све до 1923, највећи обим протеривања и убистава десио се током 1915. године. Према разним проценама, у овом злочину је убијено између 800.000 и 1.500.000 припадника јерменског народа са подручја Османске империје, а паралелно са прогонима Јермена османске власти вршиле су и прогоне над другим хришћанским народима, попут Асираца и понтских Грка. Потомци протераних Јермена из Османског царства данас представљају основу савремене јерменске дијаспоре разасуте широм света.
Геноцид над Јерменима | |
---|---|
Մեծ Եղեռն | |
Место | Османско царство |
Датум | 1915—1917. |
Мета | Јермени |
Врста напада | депортације, масовна убиства, етничко чишћење |
Убијено | између 800.000 и 1.500.000 |
Брутални прогони Јермена и других хришћанских народа на подручју Османског царства започели су крајем 19. века у време владавине султана Абдул Хамида II, а кулминирали су након Младотурске револуције 1908. и доласка Младотурака (тур. ) на власт у земљи. Као главни налогодавци и извршиоци геноцида над Јерменима током 1915. означени су истакнути припадници младотурске националистичке партије Мехмед-паша Талат, Енвер-паша Исмаил и Ахмед-паша Џемал, те вођа специјалне војничке јединице Тешкилат-и махсуса (тур. ) Бахаедин Шакир.
Дана 24. маја 1915. Уједињено Краљевство, Француска и Русија усвојиле су текст заједничке декларације којим су по први пут у правној пракси директно оптужили једну државу за злочин против човечности почињен према припадницима јерменске заједнице у тадашњој Турској.[1] Међународна асоцијација за проучавање злочина геноцида означила је у јуну 1997. масовна убиства и прогоне јерменског становништва у Турској током Првог светског рата као геноцид.[2]
Амерички адвокат Рафаел Лемкин који је 1943. конструисао термин геноцид као најтежи облик масовних злочина у својим тезама наводио је злочине над Јерменима у Турској као примере организованих убистава и протеривања са циљем да се једна заједница потпуно уклони са одређеног подручја. На тај начин је Геноцид над Јерменима означен као први „модерни злочин геноцида” у 20. веку, и после Холокауста у Другом светском рату, други је по броју студијских радова злочин геноцида у историји.
Закључно са крајем 2019. године, укупно 31 држава света је признала масовна убиства Јермена као геноцид, укључујући између осталих Русију, Француску, Немачку, Канаду, Италију, Сједињене Државе и Ватикан, односно Савет Европе (злочин званично означен као геноцид 14. маја 2001. године). Турска Република као правни наследник Османске империје негира злочин геноцида и означава масовне злочине против Јермена у том периоду као Јерменски масакр (тур. ) настао услед превирања током рата у тој земљи. Поред Турске, једина држава која негира геноцид над Јерменима је Азербејџан.
Централни меморијални комплекс посвећен жртвама Геноцида над Јерменима Цицернакаберд (јерм. ) подигнут је 1967. године у Јеревану, а у оквиру комплекса 1995. је отворен и Меморијални музеј и институт за проучавање Јерменског геноцида (јерм. ). Дан 24. април се у Јерменији, Арцаху и међу јерменском дијаспором обележава као Дан сећања на жртве геноцида над Јерменима.