Глобално загревање
антропогена климатска промена и феномен / From Wikipedia, the free encyclopedia
Глобално загревање је антропогена климатска промена и феномен дуготрајног постепеног повећања просечне температуре ваздуха на Земљи узрокован људским делатностима.[2][3][4] Феномен брже мења климу од свих познатих претходних климатских промена у историји планете.[5] Главни узрок је емисија гасова стаклене баште, већином угљен-диоксида () и метана, који настају сагоревањем фосилних горива у енергетске сврхе.[6] Остали извори емисије су: пољопривреда, производња челика и цемента те крчење шума.[7] Порасту температуре доприноси и губитак снежног покривача који одбија сунчеву светлост и емисија угљен-диоксида из шума погођених сушама. Све то убрзава процес затопљења.[8]
Температуре су на тлу порасле двоструко брже од глобалног просека. Пустиње се проширују,[9] а све су учесталији топлотни таласи и шумски пожари.[10][11] Повећано загревање на Арктику допринело је отапању пермафроста и морског леда те повлачењу ледника.[12] Повећане температуре узрокују и снажније олује и друге временске екстреме.[13] Због промена животне средине, многе врсте су приморане да се преселе из својих станишта — коралних гребена, планина, Арктика и других сличних места — док другима прети опасност од изумирања.[14] Људима прете несташица хране и воде, снажније и чешће поплаве, екстремне врућине, болести и економски губици. Глобално загревање може подстаћи и сеобу становништва.[15][16] Светска здравствена организација (СЗО) сматра феномен као највећу претњу глобалном здрављу у 21. веку.[17][18] Чак и ако људи успеју ублажити будуће загревање, поједине последице — попут пораста нивоа мора, загревања и закисељења океана — потрајаће вековима.[19]
Већ су приметне многе последице садашњег нивоа загревања, који је отприлике 1,2 °C. Међувладин панел о климатским променама (МПКП) предвиђа веће последице када тај број пређе 1,5 °C.[20] Додатно загревање повећава ризик од прекорачења климатских прекретница, од којих је једна отапање Гренландске ледене плоче.[21] Решење проблема обухвата предузимање одређених мера којима би се ограничила количина загревања те прилагодило садашњим и предстојећим климатским променама.[22] Даљње загревање се може ублажити смањењем емисије стакленичких гасова и њиховим уклањањем из атмосфере.[22] Биће потребно прећи с угља на енергију ветра и сунца те повећати енергетску делотворност.[23][24] Емисије ће се додатно смањити преласком на електрична возила и топлотне пумпе.[25][26] Предупређивање крчења шума и пошумљавање могу помоћи апсорпцији .[27]
Протоколом из Кјота 1997. земље потписнице су се обавезале да ће смањити емисију стакленичких гасова. Државе потписнице Париског споразума договориле су се 2015. да ће задржати загревање испод 2 °C предузимањем различитих мера ублажавања. Међутим, и кад се узму у обзир обавезе прописане споразумом, температура би до краја века могла порасти за приближно 2,7 °C.[28] Да би се пораст зауставио на 1,5 °C, људи морају преполовити емисије до 2030. и постићи нулте нето стопе до 2050.[29][30][31][32]