Гонореја
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гонореја, трипер или капавац је заразна полна болест, узрокована бактеријом , која се преноси полним контактом.[1] Приликом полног контакта долази до преноса бактерије са слузнице полних органа заражене особе на слузницу здраве особе. Бактерије нападају цилиндрични епител слузнице (цервикални канал, ректум) изазивајући упалну реакцију.[7] Инфицирани мушкарци могу искусити бол или пецкање током мокрења, исцедак из пениса или болове у тестисима.[1] Инфициране жене могу доживети пецкање током мокрења, вагинални исцедак, вагинално крварење између менструација или бол у карлици.[1] Компликације код жена укључују упалну болест карлице, а код мушкараца укључују упалу епидидимиса.[1] Многи заражени, међутим, немају симптоме.[1] Ако се не лечи, гонореја се може проширити на зглобове или срчане залиске.[1][2]
Гонореја | |
---|---|
Синоними | , гонококална инфекција, гонококални уретритис, ди клап, трипер, капавац |
Гонококална лезија на кожи | |
Специјалности | Инфективна болест |
Симптоми | Ниједан, горући бол при мокрењу, вагинални исцедак, пенисни исцедак, бол у карлици, болови у тестисима[1] |
Компликације | Упална болест карлице, упала епидидимиса, септични артритис, ендокардитис[1][2] |
Узроци | типично полно пренесена[1] |
Дијагностички метод | Тестирање урина, мокраћне цеви код мушкараца, или врата материце код жена[1] |
Превенција | Кондоми, сексуални односи са само једном особом која није заражена, полна апстиненција[1][3] |
Лечење | Цефтриаксон инекцијом и азитромицин орално[4][5] |
Фреквенција | 0,8% (жене), 0,6% (мушкарци)[6] |
Гонореја се шири сексуалним контактом са зараженом особом.[1] То укључује орални, анални и вагинални секс.[1] Такође се може проширити са мајке на дете током рођења.[1] Дијагноза се врши испитивањем урина, уретре код мушкараца или грлића материце код жена.[1] Препоручује се тестирање сваке године свих жена које су сексуално активне и имају мање од 25 година, као и оних са новим сексуалним партнерима;[3] иста препорука важи и за мушкарце који имају секс са мушкарцима (МСМ).[3]
Гонореја се може спречити употребом кондома, сексом са само једном неинфицираном особом, и полном апстиненцијом.[1][3] Лечење се обично врши цефтриаксоном инекцијом и азитромицином орално.[4][5] Развила се резистенција на многе раније коришћене антибиотике и повремено су потребне веће дозе цефтриаксона.[4][5] Поновно тестирање се препоручује три месеца након лечења.[3] Такође требају да се лече и сексуални партнери из последња два месеца.[1]
Гонореја погађа око 0,8% жена и 0,6% мушкараца.[6] Процењује се да се годишње догоди 33 до 106 милиона нових случајева, од 498 милиона нових случајева излечивих полних болести - што такође укључује сифилис, хламидиозе и трихомонијазе.[8][9] Инфекције код жена најчешће се јављају у млађем одраслом добу.[3] У 2015. години, ова болест је изазвала је око 700 смртних случајева.[10] Описи болести датирају још од нове ере у Старом завету.[2] Садашње име први пут је користио грчки лекар Гален пре 200. године, називајући ову болест „нежељеним испуштањем сперме“.[2]