Гојазност
хронична болест (болесно стање), која се испољава прекомерним накупљањем масти у организму и повећањем телесне масе / From Wikipedia, the free encyclopedia
Гојазност (лат. ) је хронична болест (болесно стање), која се испољава прекомерним накупљањем масти у организму и повећањем телесне масе.[1] Свако повећање телесне масе за 10% и више од идеалне означава се као гојазност.[8][2] Особе се сматрају гојазнима када њихов индекс телесне масе (енгл. ), мера која се добија када се телесна маса особе у килограмима подели квадратом висине те особе у метрима, прекорачи 7002294199500000000♠30 kg/m2,[9] док се особе у опсегу 7002245166250000000♠25—30 kg/m2 дефинишу као претешке.[1] Неке источноазијске земље користе ниже вредности.[10] Епидемија овог обољења је широм света у сталном порасту, па се гојазност сврстава међу водеће болести савремене цивилизације. Она доводи до бројних и тешких компликација на многим органима и органским системима, делујући истовремено на два поља. Осим што спада у главне факторе ризика за настанак широке лепезе кардиоваскуларних обољења, она делује и индиректно (агравирајућим ефектом) узрокујући друге болести. На тај начин, гојазност поред очигледних естетских, може да створи и озбиљне здравствене проблеме и да тако утиче на квалитет живота. Гојазност повећава вероватноћу појаве разних обољења, нарочито срчаних обољења, дијабетеса типа 2, опструктивне апнеје током сна, одређених врста рака, артрозе[2] и астме.[2][11][12][3]
Гојазност лат. | |
---|---|
Обим струка је добар показатељ дистрибуције масног ткива | |
Специјалности | Ендокринологија |
Симптоми | Повећана масноћа[1] |
Компликације | Кардиоваскуларне болести, тип 2 дијабетеса, опструктивна апнеја током сна, поједини типови канцера, артроза, депресија[2][3] |
Узроци | Прекомерна храна, недостатак вежбе, генетика[1][4] |
Дијагностички метод | Индекс телесне масе > 7002294199500000000♠30 kg/m2[1] |
Превенција | Друштвене промене, лични избори[1] |
Лечење | Исхрана, вежбе, лекови, хирургија[1][5][6] |
Прогноза | Редуковано очекивано трајање живота[2] |
Фреквенција | 700 милиона / 12 % (2015)[7] |
Гојазност је најчешће узрокована комбинацијом прекомерног уноса енергетски хранљивих материја, недостатка физичке активности и генетске осетљивости,[1][4] мада су на неке случајеве утицали првенствено гени, поремећаји ендокриног система, лекови или психијатријска болест.[13] Докази који подржавају став да неке гојазне особе једу мало, а ипак добијају на маси услед слабог метаболизма су ограничени;[14] у просеку, гојазне особе имају већи утрошак енергије у поређењу са негојазним особама због тога што је више енергије неопходно да би се одржавала повећана телесна маса.[15][16][14][17]
Гојазност се углавном може спречити комбинацијом друштвених промена и личних избора.[1] Контролисана исхрана и физичка активност су главни аспекти лечења гојазности.[2] Квалитет исхране се може унапредити смањивањем конзумације хране богате енергијом, као што је она са високим садржајем масти и шећера, као и повећањем конзумације дијететских влакана.[1] Медицински препарати против гојазности се уз одговарајућу исхрану могу узимати ради смањења апетита или спречавања апсорпције масти.[5] Ако контролисана исхрана, вежба и медицински препарати нису ефикасни, желудачни балон може помоћи код смањења масе или се може обавити операција ради смањења запремине желуца и/или дужине црева, што доводи до бржег засићења и смањене могућности апсорпције хранљивих материја из хране.[18][19][6][19]
Гојазност је водећи узрок смрти који се може спречити широм света, са све већом распрострањеношћу код одраслих и деце,[1][20] а надлежни је сматрају једном од најозбиљнијих проблема здравства у 21. веку.[21][22] Године 2015, 600 милиона одраслих (12%) и 100 милиона деце су били гојазни у 195 земаља.[7] Гојазне особе се често осећају дискриминисано у већем делу модерног света (нарочито на Западу), иако је током историје гојазност нашироко била сматрана симболом богатства и плодности, што и данас јесте случај у неким деловима света.[2][23] Гојазност се подједнако често јавља у свим животним добима. У дечјем узрасту она је подједнако честа код дечака и девојчица, а после пубертета је чешћа код жена него код мушкараца.[1] Године 2013, Америчка медицинска асоцијација је класификовала гојазност као болест.[24][25] Човек са највећом масом је био Американац Џон Брауер Миноч (1941—1983), који се уписао у Гинисову књигу рекорда 1978. године са 635 килограма.