Гранд тур трке
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гранд тур трке односе се на три главне свјетске професионалне бициклистичке етапне трке — Ђиро д’Италију, Тур де Франс и Вуелта а Еспању.[1] Све три трке су сличног формата, вишенедељне, са, у последње вријеме, по 21 етапом. Све три трке имају посебан статус у Светској бициклистичкој унији () и доносе највише бодова у свјетском ренкингу, као и у про туру и ворлд туру раније. Оне су и једине трке којима је дозвољено да трају дуже од 14 дана.[2]
[[Ђиро д’Италија 2023., Тур де Франс 2023., Вуелта а Еспања 2023.]] | |
Датум одржавања | мај (ђиро д’италија), јул (тур де франс), август—септембар (вуелта а еспања) |
---|---|
Регион одржавања | Италија, Француска и Шпанија |
Назив трке | Гранд тур трке |
Дисциплина | друмски |
Такмичење | ворлд тур |
Организатор | (Ђиро д’Италија); (Тур де Франс и Вуелта а Еспања) |
Прво одржавање | 13. мај 1909. год.; прије 114 година (1909-05-13) Ђиро д’Италија; 1. јул 1903. год.; прије 120 година (1903-07-01) Тур де Франс; 29. април 1935. год.; прије 89 година (1935-04-29) Вуелта а Еспања |
Број одржавања | 107 (до 2024) Ђиро д’Италија; 111 (до 2024) Тур де Франс; 79 (до 2024) Вуелта а Еспања |
Први побједници |
|
Највише побједа |
|
Тренутни побједници |
|
Тур де Франс је најстарија и најпрестижнија гранд тур трка од све три[1] и најпопуларнија је и најпознатија бициклистичка трка на свијету.[3] Први Тур одржан је 1903. као креација француског часописа , у циљу повећавања тиража и од тада се одржава сваке године, осим прекида за вријеме Првог и Другог свјетског рата.[4] Обично се одржава у јулу, а рута је другачија сваке године. Иде се у Алпе и Пиринеје, а традиционални завршетак трке је од 1975. до 2023. био на Јелисејским пољима у Паризу, што је обично била етапа на којој се слави крај Тура, пије се шампањац и прославља побједа,[5] али је последња етапа 2024. премјештена у Ницу.[6] Модерни Тур де Франс има 21 етапу и два дана одмора. Број тимова је између 20 и 22, са по осам возача у сваком тиму од 2018. године, до када их је било по девет.[7]
Ђиро д'Италија је друга по важности, а 40-их, 50-их и почетком 70-их, била је исте важности као и Тур.[8][9][10] Обично се одржава у мају, у Италији, а некада пролази кроз државе у окружењу,[11] док су 2018. прве три етапе вожене у Израелу.[12] Први Ђиро одржан је 1909. године са циљем да се повећа продаја часописа ,[11][13] а вожен је сваке године осим за вријеме Првог и Другог свјетског рата.[11] Првобитно је учешће било дозвољено само Италијанима, а након што је стекао популарност учешће је дозвољено возачима широм свијета.
Вуелта а Еспања се у почетку одржавала у априлу, али је након стицања веће поуларности премјештена у август, да би избјегли поклапање са Ђиром. Вози се у Шпанији и државама у окружењу, такође учествује од 20 до 22 тима, са по осам возача након промјене 2018.[7] Први пут је одржана 1935. али је прекидана више пута: од 1937. до 1940. због Шпанског грађанског рата, 1943. и 1944. због Другог свјетског рата, 1949. и у периоду од 1951. до 1955. због шпанске изолације током режима Франсиска Франка.
Тур де Франс, Ђиро д’Италија и друмска трка у оквиру Свјетског првенства чине троструку круну бициклизма.[14] Рекордер по броју побједа је Еди Меркс са 11, освојио је по пет пута Тур и Ђиро и једном Вуелту.[15] Бернар Ино је освојио 10 гранд тур трка, пет пута је освојио Тур, три пута Ђиро и два пута Вуелту.[16] Ленс Армстронг је Тур де Франс освојио седам пута заредом, али су му побједе одузете због допинга;[17] Алберто Контадор је освојио по три пута сваку гранд тур трку, али су му одузете побједе на Туру 2010. и Ђиру 2011. због допинга.[18] Укупно је седам возача освојило све три гранд тур трке током каријере, а Бернар Ино и Алберто Контадор су једини који су све три освојили више од једном.[19] Ниједан возач није освојио све три трке исте године, док је њих десет освојило по двије током једне године.
Еди Меркс, Бернар Ино и Крис Фрум су једини возачи који су освојили све три гранд тур трке заредом; односно у истом тренутку су били побједници све три гранд тур трке.[20]