Графит
C; Појављивање: љуспасти, радијално-зракасти агрегати и густе масе; Боја: црна до сребрнасто сива; Генеза: разлагањем гасовитих једињења угљеника, разлагањем карбоната, метаморфозом органских остатака, пиролизом каменог угља; / From Wikipedia, the free encyclopedia
Графит је минерал и једна је од три стабилне алотропске модификације угљеника (поред дијаманта и фулерена), међу којима је најчешћа и најстабилнија управо графит. Сиве је боје.[5] Графит најчешће поседује хексагоналну решетку, а веома ретко се појављује у ромбоедричној. Атоми у слојевима везани су јаким ковалентним везама, али су сами слојеви повезани слабим Ван дер Валсовим везама, што им омогућава да клизе један преко другог, тако да се графит отире. Графит је једини неметал који добро проводи електричну струју и топлоту.[6][7]
Графит | |
---|---|
Опште информације | |
Категорија | Природни минерал |
Формула | |
Струнцова класификација | |
Кристалне системе | Хексагоналан |
Кристална класа | Дихексагонална дипирамидална () Херман-Моганова нотација: () |
Просторна група | (савијена) (равна) |
Јединична ћелија | = 2,461, = 6,708 [Å]; = 4 |
Идентификација | |
Боја | Гвоздено-црн до челично-сивог; тамно плав у пропуштеном светлу |
Кристални хабитус | Табеларне, шестостране лисната масе, зрнасте до збијене масе |
Ближњење | Присутно |
Цепљивост | Базално – савршено на {0001} |
Прелом | Љускава, иначе груба када није на расцепу |
Чврстина | Флексибилна нееластична, сектилна |
Тврдоћа по Мосу | 1–3 |
Сјајност | Металичан, земљаст |
Огреб | Црн |
Провидност | Непрозиран, провидан само у изузетно танким љуспицама |
Специфична тежина | 1,9–2,3 |
Густина | 2,09–2,23 3 |
Оптичке особине | Једноосни (−) |
Плеохроизам | Јак |
Растворљивост | Растворљив у растопљеном никлу, топлој хлоросумпорној киселини[1] |
Остале особине | јако анизотропан, проводи електрицитет, мастан осећај, лако се оставља трагове |
Референце | [2][3][4] |
Употребљава се за подмазивање, у електролизи (као инертна електрода), за контакте у електричним моторима и сл. Од графита се праве мине за оловке. Највећи рудници графита у свету налазе се у Кини (2005. године производња је била 1.650.000 тона). Остали велики произвођачи графита су Индија, Бразил, Северна Кореја и Канада. Графит није растворљив у води.