Григориј Распућин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Григориј Јефимович Распућин (рус. ; Покровско, 10. јануар 1869 — Петроград, 29. децембар 1916) је био руски мистик. Представљајући се као видовњак и чудотворац, успео је да се наметне као особа од поверења на руском двору.[1] Имао је велики утицај на последње дане Романових, и значајну улогу у животима цара Николаја II и његове жене Александре, и њиховог сина Алексеја који је патио од наслеђене хемофилије од краљице Викторије.[2][3] Његов успон у моћи, с обзиром на скромно порекло, уједињен са његовим религијским настројењима од њега је начинио једну од најконтроверзнијих личности 20. века. Ово је доживело свој врхунац у његовом убиству, које је зарад угледа монархије извршила група племића. До данашњег дана, највише се памти по гласинама које су за његово време кружиле по двору и међу народом; између осталог, његовим инославним афинитетима и љубавним аферама на двору.[4]
Григориј Распућин | |
---|---|
Датум рођења | (1869-01-10)10. јануар 1869. |
Место рођења | Покровско, Руска Империја |
Датум смрти | 29. децембар 1916.(1916-12-29) (47 год.) |
Место смрти | Петроград, Руска Империја |