![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/82/Dyan_Cannon_1960-cropped.jpg/640px-Dyan_Cannon_1960-cropped.jpg&w=640&q=50)
Дајан Кенон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Семил Дајан Фрисен (енгл. ; рођена 4. јануара 1937. Такома, Вашингтон), познатија као Дајан Кенон (енгл. ), америчка је позоришна, филмска и ТВ глумица, редитељка, сценаристкиња, продуценткиња и монтажерка.[1][2]
Дајан Кенон | |
---|---|
![]() Кенон 1950-их | |
Пуно име | Семил Дајан Фрисен |
Датум рођења | (1937-01-04)4. јануар 1937. (87 год.) |
Место рођења | Такома, Вашингтон, САД |
Занимање | глумица, редитељка, сценаристкиња, продуценткиња и монтажерка |
Супружник | Кери Грант (в. 1965 — р. 1968) Стенли Фимберг (в. 1985 — р. 1991) |
Деца | 1 |
Активни период | 1958 – данас |
Веза до -а |
Једно од првих и подједнако успешних појављивања на великом платну Кенонове, била је улога Алис у комедији-драми о сексуалној револуцији „Боб и Керол, Тед и Алис” 1969. године.[3] Ова улога јој је донела номинацију за Оскара и две номинације за Златни глобус. Две године касније, Кенон је поново номинована за Златни глобус за улогу у филму Такви добри пријатељи, а 1979. постала је његова власница, као и номинована за Оскара за улогу у филму Ворена Битија Небо може да чека. Поред глуме, Дајан Кенон се показала и као успешан редитељ, снимивши кратки филм Број један 1976. године, који је номинован за Оскара у номинацији за најбољи играни кратки филм.[4]
Накнадни рад глумица на филму и телевизији је наставила, а њене даље улоге су у филмовима Освета Пинк Пантера (1978), Смртоносна замка (1982), Голф клуб 2 (1988), Краставац (1993), На пучини (1997), Ова дивља мачка (1997) и Гласник (1998).[5] Од касних 1990-их, Дајан Кенон је глумила искључиво на телевизији, појављујући се у телевизијским серијама Али Мекбил и Три сестре.[6]
Допринос Дајан Кенон америчкој филмској индустрији награђен је звездом на Холивудској стази славних.