Девицова болест
From Wikipedia, the free encyclopedia
Девицова болест или оптички неуромијелитис (акроним ОНМ) (лат. Neuromyelitis optica) је аутоимуна болест коју карактерише акутна упала оптичког нерва (оптички неуритис, ОН) и кичмене мождине (мијелитис).[1][2][3] Епизоде оптичког неуритиса и мијелитиса могу бити симултане или узастопне. Повратни ток болести је чест, посебно код нелечених пацијената.[1][4] У више од 80% случајева, ОНМ је узрокован аутоантителимаимуноглобулина Г на аквапорин 4 (анти-АКП4), најзаступљенији протеин воденог канала у централном нервном систему. Подскуп анти-АКП4-негативних случајева је повезан са антителима на гликопротеин мијелинских олигодендроцита (анти-МОГ).[1][4] Ретко се ОНМ може јавити у контексту других аутоимуних болести (нпр поремећаји везивног ткива, паранеопластични синдроми) или инфективних болести. У неким случајевима, етиологија остаје непозната (идиопатски ОНМ).[5]
Девицова болест | |
---|---|
Синоними | Neuromyelitis optica (NMO) , Devic's disease, Devic's syndrome |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | неурологија, офталмологија |
Мултипла склероза (МС) и оптички неуромијелитис (ОНМ) могу бити слични у клиничкој и радиолошкој презентацији, а МС се врло ретко може појавити са фенотипом сличним ОНМ (нпр код пацијената са дуготрајном МС што доводи до конфлуентних лезија кичмене мождине које имитирају дугачке лезије кичмене мождине, типично виђено у МС). Као последица тога, ОНМ је у прошлости погрешно сматран клиничком варијантом МС. Међутим, ОНМ није узрокован МС у великој већини случајева и битно се разликује од МС у смислу патогенезе, клиничке презентације, магнетне резонанце, налаза цереброспиналне течности, тока болести и прогнозе.[1]