Дечја права
From Wikipedia, the free encyclopedia
Дечја права су израз признања међународне заједнице о постојању посебних потреба деце. Она су утврђена Конвенцијом о правима детета усвојеном од Генералне скупштине Уједињених нација 1989. године. Конвенција предвиђа четири категорије права: обезбеђење, заштиту, партиципацију и превенцију. Обезбеђење садржи права на живот и развој, име и држављанство, право да дете зна ко су му родитељи и да се старају о њему. У овом делу Конвенција недвосмислено потврђује да је најбољи интерес детета да га одгајају његови родитељи, а да држава има обавезу да им у томе помогне. Категорија заштите подразумева право на заштиту од сваке физичке, сексуалне, психолошке експлоатације детета. Категорија партиципације садржи грађанска права и слободе детета као активног учесника у складу са његовим годинама и зрелошћу. Конвенција посебно наглашава право детета да се чује његово мишљење о свим питањима које га се тичу. Дете јесте свако људско биће које је рођено, па до навршених 18 година живота по важећим прописима у Републици Србији. Права детета су опште позната чињеница и данас су израз признања међународне заједнице о постојању посебних потреба деце, она су недељива и целовито се остварују, тако да ниједно право детета аутоматски не искључује друго.
Најважнији међународни пропис јесте Конвенција о правима детета из 1989. године. Најважнији домаћи пропис је Породични закон Републике Србије из 2015. године. Такође Република Србија је израдила преднацрт Закона о правима детета, где је један од главних циљева за заштиту права детета, уведена је посебна институција/орган Заштитник права детета.
Права детета су у међусобној корелацији са обавезама и дужностима родитеља, те тако оно што представљају дужности и обавезе родитеља јесу уједно и права детета. Тако нпр. родитељи имају обавезу да чувају своје малолетно дете, а што уједно значи да малолетно дете има право да живи са својим родитељима. [1]