Директан систем транслитерације бугарског писма
From Wikipedia, the free encyclopedia
Директан систем транслитерације бугарске ћирилице (енгл. , буг. ) створио је Љубомир Иванов у Математичког института Бугарске академије наука 1995. године.[1][2][3][4] Овај систем се користи за лична имена и географске називе од 2000[5][6] и 2006,[7][8] а 2009. године постао је основа бугарског Закона о транслитерацији:[9]
Директан систем је усвојен од стране УН у 2012. години[10] и, за службену употребу у Сједињеним Државама и Великој Британији, од BGN и PCGN 2013. године.[11]
А A | Б B | В V | Г G | Д D | Е E | Ж ZH | З Z | И I | Й Y |
К K | Л L | М M | Н N | О O | П P | Р R | С S | Т T | У U |
Ф F | Х H | Ц TS | Ч CH | Ш SH | Щ SHT | Ъ A | Ь Y | Ю YU | Я YA |
Изузетак: Аутентичан латински правопис имена небугарског порекла има првенства (на примјер, James Bourchier, Émile de Laveleye и Wellington, а никако Dzheyms Baucher, Emil dyo Lavele или Uelingtan).[2]
Директан систем је сличан бившем Систему BGN/PCGN од 1952. године за романизацију бугарског језика који је био на снази у САД-у као и у Уједињеном Краљевству до 2013. године. Други систем транслитерише ћирилићна слова Х, Ь и Ъ као KH, ’ (изоставник) и Ŭ, док први систем користи H, Y и A за ту сврху.[12]
Слична оријентација на енглеску транслитерацију дешава се код осталих језика који користе ћирилицу, као што су руски[13] и украјински,[14][15] па, донекле, такође и македонски језик.[16][17] Иванов предлаже да његов приступ транскрипцији се користити и за друге ћириличне писма, посебно руски.[18]