Драган Колунџија - Wikiwand
For faster navigation, this Iframe is preloading the Wikiwand page for Драган Колунџија.

Драган Колунџија

Драган Колунџија
Драган Колунџија
Пуно имеДрагомир Драган Колунџија
Датум рођења(1938-08-29)29. август 1938.
Место рођењаГорње Водичево
  Краљевина Југославија
Датум смрти19. јул 2020.(2020-07-19) (81 год.)
Место смртиБеоград
  Република Србија
Занимањекњижевник, пјесник

Драган Колунџија (Драгомир Драган Колунџија[1][2]) (Горње Водичево, 29. август 1938Београд, 19. јул 2020)[3] био је српски и југословенски књижевник и пјесник. Добитник је награде „Књижевни вијенац Козаре“ 2011.[4] Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.

Биографија

Рођен је у засеоку Трњаци у Горњем Водичеву 1938. године. Мајка му се звала Анђа, а отац Симо је био солунски добровољац и учесник битке на Кајмакчалану.[1] Године 1942. његова родна кућа и село су запаљени, након чега су га родитељи одвели у српски збјег у Водичеву a одатле на Козару гдје га је отац, заједно са мајком, сакрио у земуницу.[1] Крај Другог свјетског рата је дочекао као сироче.[1] Основну школу је започео у обновљеној кући своје сестре Виде Шурлан.[1] Његов ујак Ђуро, коме су усташе у Пољавницама поклале читаву породицу, је 1948. дошао у Горње Водичево и усвојио га.[1] Остатак основне и средњу школу је завршио у Београду. Дипломирао је 1965. југословенску и свјетску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду.[1]

Након завршених студија запослио се као уредник књижевне трибине на „Коларцу”, где је провео читав радни век. Једно краће време предавао је српски језик у Француској ђацима пореклом из Југославије.[5]

Када је био ученик Основне школе „Јосиф Панчић" у Београду, прву пјесму му је објавио Младен Ољача.[1] У листу „Омладина“ је 1954. објавио пјесму „Твој глас“, а након тога своје пјесме објављује и у други часописима. Прву збирку сабраних пјесама „Затвореник у ружи“ је објавио 1957, са свега седамнаест година, а о њој је његов генерацијски пријатељ Бранко Миљковић записао да је „јабука од злата у башти наше најмлађе поезије”.[5]

Тематика којом се бави су ратна страдања Срба за вријеме Другог свјетског рата на Козари, Крајини, усташки логор Јасеновац, страдање његове породице и слично.[1]

Радио је као уредник катедре за књижевност на Коларчевом народном универзитету у Београду.[2] Био је ожењен супругом Душанком са којом има сина Игора. Живео је и радио у Београду, где је и преминуо, 19. јула 2020. године од последица корона вируса.[1][6]

Награде

Драган Колунџија носилац је високог националног признања за посебан допринос на пољу културе у Србији[5] Осим тога, уручене су му и бројне награде, међу којима су:

Дјела

Збирке пјесама

  • Затвореник у ружи (1957)
  • Чувари светлости
  • Орах
  • Слово за повратак
  • Заустављен живот
  • Злато и родитељи
  • Која година која звезда
  • Поглеђево
  • Тамне војске
  • Звоно за повратак
  • Остављено светло
  • Очевина
  • Свежањ кључева
  • Године које проћи неће
  • Заустављене капи
  • Несванулице
  • Дневник затвореника у ружи

Легат Драгана Колунџије

Легат Драгана Колунџије налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду. Садржи бројне фотографије, књиге из личне библиотеке и књиге са посветама колега, награде које су му за живота уручене, међу којима је и повеља „Књижевни вијенац Козаре”.

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и Рат и дјеца Козаре ( pp. 212, 213), Радоје Лукић, Књижевне новине, Треће измјењено и допуњено издање, Београд, (1990)
  2. ^ а б в г д ђ „Драган Колунџија - из серије Извесна питања”. Радио-телевизија Србије. 2. 9. 2011. Приступљено 3. 9. 2011. 
  3. ^ „Времеплов (29. август 2011)”. Радио-телевизија Србије. 29. 8. 2011. Приступљено 3. 9. 2011. 
  4. ^ а б „Драган Колунџија добитник „Књижевног вијенца Козаре. Радио-телевизија Републике Српске. 2. 9. 2011. Приступљено 3. 9. 2011. 
  5. ^ а б в Грујичић, Ненад. „Одлазак Драгана Колунџије”. Politika Online. Приступљено 2020-08-10. 
  6. ^ „PREMINUO DRAGAN KOLUNDžIJA: Istaknutog pesnika odnela korona”. Вечерње новости. 19. 7. 2020. 

Литература

  • Рат и дјеца Козаре, Радоје Лукић, Књижевне новине, Треће измјењено и допуњено издање, Београд, (1990)

Спољашње везе

{{bottomLinkPreText}} {{bottomLinkText}}
Драган Колунџија
Listen to this article