Држава Палестина
држава у западној Азији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Палестина (арап. ; Filasṭīn), званично Држава Палестина (арап. ; Dawlat Filasṭīn), држава је у југозападној Азији. Званично је призната као држава од стране Уједињених нација и бројних других земаља. Палестина се граничи са Израелом на западу и северу, Јорданом на истоку и Египтом на југозападу. Налази се на Западној обали, укључујићи Источни Јерусалим, као и Појасу Газе. Становништво Палестине броји пет милиона људи и покрива површину од 6.020 2. Јерусалим је званични главни град, а службени језик арапски. Већина Палестинаца практикује ислам, док је хришћанство такође значајно распрострањено. Газа је највећи град, а Рамала служи као привремени административни центар.
Држава Палестина | |
---|---|
Главни град | Јерусалим (званично) Рамала (дефакто) |
Највећи град | Рафа |
Службени језик | арапски |
Владавина | |
Облик државе | унитарна полупредседничка република |
— Председник | Махмуд Абас |
— Председник Владе | Мухамед Мустафа |
— Председник Савета | Азиз Двеик |
Законодавна власт | Национални савет |
Историја | |
Оснивање | |
— Декларација о независности | 15. новембар 1988. |
— Резолуција ГС УН о статусу посматрача | 29. новембар 2012. |
— Спор око суверенитета са Израелом | траје[1][2] |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 6.020 km2 (163) |
— вода (%) | 3,5[3] |
Становништво | |
— 2023. | 5.483.450[4] (121) |
— густина | 731 ст./km2 (17) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2023. |
— укупно | 36,391 млрд. $[5] (138) |
— по становнику | 6.642 $[5] (131) |
ИХР (2021) | 0,715 (106) — средњи |
Валута | египатска фунта јордански динар израелски шекел |
Остале информације | |
Временска зона | +2 (лети +3) |
Интернет домен | |
Позивни број | +970 |
Област Палестине је одиграла важну улогу у светској историји. Хананци, Израелити, Семити, Асирци, Вавилонци, Персијанци, Грци, Римљани и Византинци оставили су свој траг. Поред своје историје, Палестина има дубок верски значај за јудаизам, хришћанство и ислам. Света места као што су Зид плача, Храм Васкрсења Христовог и Ел Акса привлаче велики број ходочасника и посетилаца сваке године. Током историје регион је пролазио периоде коегзистенције и сукоба између различитих верских и етничких група. Током средњег века, када су се јеврејске заједнице суочиле са прогоном, нашли су уточиште и заштиту под муслиманском влашћу у Палестини и ширем исламском свету. Османско царство, које је управљало Палестином од 16. века до свог распада на крају Првог светског рата, пружило је уточиште за Јевреје који су бежали од прогона у Европи. Крај османске владавине означио је ново поглавље у историји Палестине. Након Првог светског рата, Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске је преузело контролу над регионом под мандатом Друштва народа. Британски мандат за Палестину, установљен 1920, донео је значајне промене у политичком и друштвеном пејзажу овог подручја, постављајући терен за сукобе и борбе које ће уследити.
Конфликт настаје 1948. године по успостављању Државе Израел, што је било праћено присилним расељавањем стотина хиљада Палестинаца и створило велику палестинску избегличку популацију.[6] Каснији арапско-израелски сукоби, укључујући Шестодневни рат 1967. године, довели су до израелске окупације Западне обале и Појаса Газе. Године 1988. Палестински национални савет, законодавно тело Палестинске ослободилачке организације (ПОО) коју је предводио Јасер Арафат, прогласио је успостављање Палестине. Мирно решење је добило на замаху потписивањем Споразума из Осла 1990-их. Ови споразуми, о којима су преговарали Израел и ПОО, имали су за циљ успостављање владе и коначно стварање палестинске државе. Међутим, имплементација Споразума из Осла била је суочена са значајним изазовима, укључујући ширење израелских насеља на окупираним територијама и текуће забринутости за безбедност. Године 2007. унутрашње поделе између палестинских политичких фракција довеле су до преузимања Појаса Газе од стране Хамаса. Од тада Западном обалом управља Палестинска народна самоуправа, коју предводи Фатах, док је Појас Газе под контролом Хамаса.
Настављају се напори ка мирном решењу са Израелом, при чему преговори и међународно посредовање играју кључну улогу у потрази за трајним миром и стабилношћу у региону. Палестина се суочава са различитим изазовима, као што су територијални спорови, социоекономске разлике, слобода кретања и утицај окупације. Палестина је члан неколико међународних организација, као што је Арапска лига и Организација исламске сарадње, док такође има статус државе посматрача у Уједињеним нацијама.[7] Једна је од најобразованијих држава у арапском свету и на Блиском истоку, са огромним резервама нафте и гаса.