Ернест Радерфорд
Британски физичар новозеландског порекла, добитник Нобелове награде за хемију (1908) (1871–1937) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ернест Радерфорд (енгл. ; Нилсон, 30. август 1871 — Кембриџ, 19. октобар 1937) је био британски физичар који се сматра оцем нуклерних реакција.[2][3]
Ернест Радерфорд | |
---|---|
Датум рођења | (1871-08-30)30. август 1871. |
Место рођења | Нилсон, Нови Зеланд |
Датум смрти | 19. октобар 1937.(1937-10-19) (66 год.) |
Место смрти | Кембриџ, Уједињено Краљевство |
Образовање | University of Canterbury, Универзитет у Кембриџу, Тринити колеџ, Nelson College |
Поље | физика, хемија |
Познат по | отац нуклеарне физике Радерфордов модел откриће протона радерфорд (јединица) |
Награде | Нобелова награда за хемију (1908)[1] Рамфордова медаља (1905) Медаља Елиот Кресон (1910) Мателучијева медаља (1913) Коплејева медаља (1922) Медаља Френклин (1924) |
Потпис |
Био је професор на факултету у Монтреалу; био је професор физике на Универзитету у Манчестеру (од 1907), а од 1919. директор Кевендишова лабораторије у Кембриџу. Године 1903. изабран за члана (1925-30 за председника) Краљевског друштва. Нобелову награду за хемију добио је 1908. године. У почетку се бавио проучавањем радиоактивних распада. Први је уочио да се зрачење радијума састоји од три врсте, које је назвао α- β- и γ-зрачење.[4] Заједно са Фредериком Содијем увео је појам време полураспада и формулисао законе радиоактивног распада. Проучавањем распадања алфа-честица на атомима Радерфорд је дошао до закључка да атом чија је величина 10−8 цм није компактан делић материје, него сложен од позитивног језгра (величине 10−12 цм) и електрона који круже око њега. Радерфорд је први употребио реч протон за позитивно наелектрисану честицу у језгру атома.
Од њега потиче и формула (названа његовим именом) за расејање алфа-честица нај језгрима атома; касније (1925. године), Радерфорд је утврдио и одступање од те формуле до којег долази код врло блиских судара α-честице и језгра, кад нуклеарно међуделовање постаје много важније од електричног.[5]
Године 1919. Радерфорд је, бомбардујући азот алфа-честицама извео прву (трансмутацију) једног елемента у други јер је из азота успео да добије кисеоник. Тако је извршена прва нуклеарна реакција. Вештачки хемијски елемент радерфордијум од 1997. године по њему носи име.