Жута линцура
From Wikipedia, the free encyclopedia
Жута линцура () једна је од више законом заштићених врста из овог рода. Користи се већ више од 2000 година као изузетно популарна лековита, али и додатак који се често користи за ароматизацију алкохолних пића. Ова популарност довела је до неконтролисаног брања, па је жута линцура добила статус угрожене, а тиме и заштићене врсте.[lower-alpha 1][1] Најлековитији њен део је ризом којим се ова биљка истовремено и вегетативно размножава.[2]
Жута линцура | |
---|---|
Ботаничка илустрација врсте, са свим биљним деловима | |
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Asterids |
Ред: | Gentianales |
Породица: | Gentianaceae |
Род: | Gentiana |
Врста: | G. lutea |
Биномно име | |
Gentiana lutea | |
Латински име род је добио по илирском владару Генцију који је за лечење куге препоручивао жуту линцуру (G. lutea),[3] док је врста добила име према жутој боји цветова (лат. = жут).[4]
У Србији и Црној Гори најчешће се помиње само као линцура, али обзиром на заиста велику популарност, жута линцура има веома велики број локалних имена. Њих су бележили многи наши етнолози, ботаничари, фармацеути и других научни радници: владиславка, генцијан (Орфелин); гореч, горчица, звишч, зеље од срца, лицијан, петелер(?);[lower-alpha 2] рафет, свиш, свишел, свишч, свишчак, цвић, кошутина брада, линцура, срчаник, срчењак, срчењача, трава од срдобоље (Вук); равен (Пеливановић); ровен (Петровић); лецијан, линцјура (Панчић); свишчел, сириштара жута, срченица (Јуришић); трава од срца.[5] Велики је такође и број локализама и варијанти имена: сисача (Призрен), равељ (Крушевац) и др.[6]