Жути колач
From Wikipedia, the free encyclopedia
Жути колач (користи се и назив ураниа; engl. yellowcake) је самлевени уранијум оксид припремљен за обогаћивање и даље коришћење у нуклеарном реактору,[1][2] у чији састав понајвише улази триуранијум октаоксид (и до 90%), са формулом и молекулскоm масоm од 842.082 . У састав још улазе и уранијум-диоксид (; 270.028 ), те уранијум триоксид (; 286.027 ).
Називи | |
---|---|
Други називи
ураниа | |
Идентификација | |
Својства | |
променљиво, види текст | |
Агрегатно стање | жуте грануле (као жути колач); смеђе, црне или маслинасто зелене грануле (као UO2 и др.) |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Y верификуј (шта је YН ?) | |
Референце инфокутије | |
Жути колач је тип праха сачињен од концентрата уранијума добијеног из базних отопина, и то у међукораку обраде руде уранијума.[2] То је корак у производњи уранијума који се врши одмах након ископавања, тј. пре фабрикације горива или обогаћивања. Концентрати жутог колача се припремају помоћу разних метода екстракције и рафинације, што зависи од типа руде. Концентрати се обично добијају мљевењем и хемијском обрадом руде уранијума чиме се формира груби прах оштрог мириса, нерастворљив у води са око 80% уранијумовог оксида, који се топи на приближно .