Загреб у Народноослободилачкој борби
From Wikipedia, the free encyclopedia
Након напада немачких и италијанских снага на Југославију 6. априла 1941. године, немачке трупе ушле су у Загреб 10. априла. Славко Кватерник прогласио је истог дана стварање Независне Државе Хрватске. У Загребу је, по доласку Анте Павелића, кога су средином априла из Карловца пребацили италијански фашисти, било седиште Главног усташког стана и владе НДХ. Ту су биле смештене највише непријатељске политичке и војне установе као и централе полицијских и обавештајних служби.
Готово одмах по доласку усташа на власт, започеле су ликвидације загребачких Јевреја, Срба, комуниста и осталих антифашиста. У бројним усташким затворима, мучилиштима и губилиштима, попут затвора на Савској цести, Тргу Н (данас Трг жртава фашизма), Дотршћине и Ракова Потока убијено је на хиљаде Загрепчана, а хиљаде су одведене у концентрационе логоре и тамо ликвидиране.
Према подацима Статистичког завода, укупно је у Народноослободилачком рату, затворима и логорима погинуло 26,399 Загрепчана, од чега 8.000 Јевреја. Усташе су истао тако побиле и велик број загребачких Срба.
Упркос јакој концентрацији непријатељске силе и терору усташа и Немаца, Загреб је за читаво време рата био поприште интензивне антифашистичке борбе под вођством Комунистичке партије Југославије. Број Загрепчана који су се борили у НОВ и ПО Југославије креће се око 50,000, од чега су 15.000 били омладинци.
У завршним операцијама за ослобођење земље, Загреб су 8. и 9. маја 1945. године ослободиле 45., 28. и 39. дивизија Друге армије, те неке јединице Прве армије.
Поводом 30-годишњице ослобођења града, 16. септембра 1975. године, председник СФРЈ Јосип Броз Тито одликовао је град Загреб Орденом народног хероја.