Номоканон Светог Саве
From Wikipedia, the free encyclopedia
Законоправило, Крмчија или Номоканон Светог Саве[1] (грч. номос — „грађански закон”, канон — „црквено правило”) представља рецепцију византијског права и Номоканона. Иако преузета из византијских извора, Законоправило је била потпуно нова компилација световних и црквених норми. Архиепископ Сава је у Законоправило уткао свој ауторски печат тако што је норме из византијског права прилагодио друштвеном контексту Србије. Сматра се да је Законоправило Светог Саве настало почетком 13. века (1219. или 1220. године), после добијања аутокефалности српске цркве. Први је српски правни акт и писан је на народном језику.
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: додати везе и раставити дугачке пасусе на више краћих. (април 2020) |
Као извори за писање Законоправила, архиепископу Сави су послужили: Номоканон у 50 наслова, Номоканон у 14 наслова (тзв. Фотијев номоканон), тумачења угледних правника Аристина и Зонаре, као и превод Прохирона (под називом „Закон градски”).