Западњаштво у Русији
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вестернизам је правац друштвене и филозофске мисли који се развио 1830-их и 1850-их година. Западњаци, представници једног од праваца руске друштвене мисли 1840-их и 1850-их година, залагали су се за укидање кметства и признавање потребе да се Русија развија на западноевропском путу. Већина западњака, по пореклу и положају, припадала је племићким породицама, међу њима су били разночинци и људи из имућне трговачке класе, који су касније постају углавном научници и писци.
Идеје западњаштва изражавали су и промовисали публицисти и писци – Чадајев, Печерин, Гагарин, В. Соловјов (представници религиозног западњаштва), Тургењев, Чичерин (либерални западњаци), Белински, Герцен, Огарјов, Чернишевски, Боткин, Ањенков (западњаци-социјалисти), Катков, Корш, Никитенко (професори историје, права, политичке економије), Грановски, Кудрјавцев, С. Соловјев, Кавелин, Редкин, Бабст, Вернадски.
Идеје западњака су у некој мери подржавали и писци, песници и публицисти Мељунгов, Григорович, Гончаров, Дружињин, Заблоцки-Десјатовски, Мајков, Миљутин, Некрасов, Панајев, Писемски, Салтиков-Шчедрин, али су они хтели да помире западњаке и словенофиле, али у њиховој уметности ипак преовладава западњаштво.