Застава Њемачке
From Wikipedia, the free encyclopedia
Застава Њемачке (њем. ) тробојка је која се састоји од три једна хоризонталне траке које представљају националне боје Њемачке: црну, црвену и златну.[1] Застава је први пут усвојена као национална застава Њемачке 1919. године, током постојања краткотрајне Вајмарске републике.
Надимак | Bundesflagge und Handelsflagge |
---|---|
Употреба | Грађанска застава на копну и мору, државна застава |
Пропорције | 3:5 |
Усвојена | 23. 5. 1949. |
Изглед | Хоризонтална тробојка црне, црвене и златне боје |
Надимак | Bundesdienstflagge und Dienstflagge der Landstreitkräfte der Bundeswehr |
Употреба | Државна застава на копну и мору, ратна застава |
Пропорције | 3:5 |
Усвојена | 7. јун 1950. |
Надимак | Dienstflagge der Seestreitkräfte der Bundeswehr |
Употреба | Ратна поморска застава |
Пропорције | 3:5 |
Усвојена | 9. мај 1956. |
Њемачка има двије конкурентске традиције националних боја, црну—црвену—златну и црну—бијелу—црвену, које су одиграле важну улогу у савременој историји Њемачке. Црна—црвена—златна тробојка први пут се појавили у Кнежевини Реус-Грац основаној 1778, постала је истакнута током Револуције 1848. године. Кракотрајна Франкфуртска народна скупштина предложила је тробојку за заставу уједињене и демократске Њемачке као уставне монархије. Оснивањем краткотрајне Вајмарске републике послије Првог свјетског рата, тробојка је усвојена као национална застава Њемачке. Шеснаест година послије Другог свјетског рата, тробојка је поново озваничена као застава Западне и Источне Њемачке. Обје заставе су биле идентичне све до 1959, када је застави Источне Њемачке придодан грб. Од уједињења 3. октобра 1990, црно—црвено—златна тробојка постала је застава уједињене Савезне Републике Њемачке.
Након Аустро-пруског рата 1866, Сјеверноњемачка конфедерација у којој је доминантна била Пруска усвојила је црно—бијело—црвену тробојку за своју заставу. Ова застава је касније постала застава Њемачког царства, које је настало уједињењем Њемачке под пруским краљем који је постао цар 1871, и у употреби је била све до краја Првог свјетског рата. Црна, бијела и црвена поново су уведене као њемачке националне боје са успостављањем Нацистичке Њемачке на челу са Адолфом Хитлером 1933, замијењујући њемачке републиканске боје са царским бојама све до краја Другог свјетског рата.
Боје савремене заставе повезане су са републиканском демократијом први пут предложеном 1848, а основаном послије Првог свјетског рата и представља њемачко јединство и слободу.[2] За вријеме Вајмарске републике, црно—црвено—златне боје биле су боје демократске, центристичке и републиканске политичке партије, као што се види у називу организације Рајхсбанер Шварц-рот-голд, коју су основали чланови Социјалдемократа, Центристичке и Демократске партије, како би одбранили републике од крајњих љевичара и десничара.