заузимање кримског парламента 27. фебруара 2014. From Wikipedia, the free encyclopedia
Заузимање Врховне раде Аутономне Републике Крим 27. фебруара 2014. је епизода кримске кризе у којој су руске оружане снаге без обележја заузеле кримски парламент, што је довело до руско-украјинског рата. Кримско тужилаштво је инцидент оценило као терористички напад[1].
Заузимање Кримског парламента | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Руске анексије Крима | |||||||||
Трупе без обележја у згради Врховне Раде Аутономне Републике Крим | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Русија | Украјина | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
Алексеј Дјумин Александер Попов Сергеј Аксјонов |
Анатолиј Мохиљев Олександр Турчинов Арсениј Јацењук | ||||||||
Јачина | |||||||||
20-120 војника | Непознато | ||||||||
Жртве и губици | |||||||||
Без губитака | Без губитака |
У фебруару 2014. године, након украјинске револуције 2014. којом је свргнут украјински председник Виктор Јанукович, руско руководство је одлучило да „почне да ради на враћању Крима Русији“[2]. Дана 25. фебруара одржан је проруски митинг који су организовали Кримски фронт и Козачке организације одржане су под зградом Кримске Врховне Раде. Демонстранти су узвикивали проруске слогане и тражили одвајање од Украјине одржавањем референдума. Пре демонстраната дошао је председник Врховне раде АРЦ Владимир Константинов, најављујући ванредну седницу за 26. фебруар[3]. Медији су пренели да би на седницу могло да буде постављено питање о повлачењу Крима из састава Украјине, али је Константинов демантовао такве гласине, назвавши то провокацијом „екипа Макејевке у кримској влади“[4].
26. фебруара поред зидова Врховне Раде АРЦ паралелно су се одиграла два догађаја: проукрајински митинг који је организовао Меџлис кримскотатарског народа, који је окупио до 10 хиљада учесника, и проруски митинг од око 700 људи, на иницијативу странке „Руско јединство“[5]. Због незадовољавајућих безбедносних мера које су предузели полицајци, дошло је до туче између проукрајинских и проруских учесника митинга, што је резултирало смрћу 2 особе на проруском скупу. Проруски митинг је гурнут у унутрашњи суд Кримске Врховне Раде, а заказан је дан пре него што је седница парламента отказана[6].
Ујутро 27. фебруара, око 4.30, 2 групе од 10-15 наоружаних људи у војним униформама без обележја ушле су у зграду Врховне Раде Крима и преузеле контролу над њом[1]. Одмах након хватања, нападачи су забарикадирани у затвореном простору, након што су претходно уклонили мали број особља који се налазио у средини[7]. Кримски народни посланик из фракције УДАР Сергеј Куњицин рекао је да је зграду заузело 120 високо обучених људи који имају велики арсенал наоружања, укључујући аутоматско оружје, митраљезе и бацаче граната, што би им омогућило да се дуго бране[8]. Особе које су заузеле зграду описале су се као представници самоодбране грађана Крима који говоре руски, иако је лидер Меџлиса и посланик кримског парламента Рефат Чубаров рекао да је за те људе задужен руски народ; касније је постало јасно да су операцију организовале руске специјалне снаге[9].
У 8:30, председавајући Савета министара Крима Анатолиј Мохиљов упутио је апел становницима Крима, у коме их је обавестио о заузећу Врховне Раде АРЦ од стране непознатих лица, њих око 50[10]. У 9 часова Анатолиј Мохиљов је најавио разговоре, али они нису имали никакав резултат, јер су, према речима Мохиљова, непознати људи одбили да говоре[11].
Валентин Наливајченко, тадашњи шеф СБУ, сматра да није било насилног заузимања Врховне раде АРЦ, пошто су локалне власти Крима, укључујући полицију, добровољно пренеле контролу над зградом и оружјем[12].
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.