Заум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Заум (рус. ) су лингвистички експерименти у звучној симболици и стваралаштву језика руских кубофутуристичких песника као што су Велимир Хлебњиков и Алексеј Кручјоних.
Заум је фонетски ентитет са сопственом онтологијом. Језик се састоји од неологизама који ништа не значе. Заум је језик организован кроз фонетску аналогију и ритам.[1] Заум књижевност не сме да садржи никакву ономатопеју или психопатолошка стања.[2]